Од септембра обавезан дигитални ценовник – који трговци морају да га имају и за које производе

Весна Перинчић из Републичке уније потрошача је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла да је нови Закон о заштити потрошача, који је почео у целости да се примењује 2. августа, чланом 6 прописао начин на који трговци треба да истичу и објављују цене производа.

"Трговци морају на јасан, несумњив, лако уочљив, читљив начин, необмањујућ, да истакну цене, јединичне и продајне за сваки продајни објекат понаособ, да их објаве на својој интернет страници, што је новина, да ажурирају у реалном времену податке, да објаве на порталу јавних података“, објашњава Перинчић.

Ко је обавезан да објави цене и за коју робу

Иако се, каже Перинчић, очекивало да ова обавеза буде прописана за све трговце, правилником је одређено да се то односи на оне који су у претходној пословној години имали приход већи од три милијарде динара.

Очекивало се, наводи, и да се обавеза односи на шири обим производа, а не само на, углавном, прехрамбену робу.

"Односи се на прехрамбене производе, млеко, уље, шећер - дакле оно што је већ било обухваћено уредбом. Мало је проширено на алкохол, затим на производе и храну за бебе, на храну за животиње, али углавном само на те производе. Не односи се на друге трговце, рецимо техничком робом, што је исто потрошачима битно да могу да пореде, јер то је ипак већи издатак“, истиче Перинчић.

Ценовници ће морати да се ажурирају приликом сваке промене цена, а раније објављене цене остајаће сачуване.

"Те цене остају које су већ објављене, дакле похрањене, тако да се не бришу аутоматски кад се објављује нови ценовник, па на тај начин ће потрошачи моћи да пореде цене“, каже Перинчић.

Шта ако се цена на каси разликује од објављене

Једно од питања за потрошаче је и шта се дешава ако цена објављена на интернету или истакнута на рафу није иста као она која се појави на каси. У таквој ситуацији, истиче Перинчић, потрошач има право да захтева да производ плати по истакнутој цени.

"Потрошач има пуно право да захтева да му се прода производ по цени која је истакнута, јавно објављена, па и на рафу. Дакле, уколико је цена другачија на каси, потрошач не треба само да се задовољи тиме да врати тај производ јер га не жели по тој цени која је у каси, него има пуно право да захтева да му се прода по објављеној цени“, наглашава Перинчић.

Поређење цена и "лажна“ снижења

Доступност ранијих и актуелних цена требало би да омогући потрошачима и лакше праћење промена и поређење понуда различитих трговаца.

Када је реч о снижењима, Перинчић подсећа да је то питање регулисано Законом о трговини.

"Трговац је у обавези да услед објаве продајних подстицаја цена буде нижа од претходно објављене цене која је најнижа у протеклих месец дана, тако да ће се на тај начин заштитити потрошачи од лажних продајних подстицаја“, наводи Перинчић.

Додаје да ће потрошачи посредством портала моћи да пореде претходне и нове цене.

Хоће ли већа транспарентност спустити цене

Један од циљева новог система је да јавно поређење цена подстакне конкуренцију међу трговцима.

"То и јесте била интенција да се отвори тај портал отворених података и то упоређивање цена, да се јавно објављује на интернет страницама трговаца, да би потрошачи могли да упоређују и да би то упоређивање утицало и на трговце да буду конкурентни, дакле да спусте цене“, објашњава Перинчић.

Ипак, не очекује да ће сама мера довести до великог пада цена.

"Очекује се пре свега већа транспарентност, па и да трговци могу међусобно да пореде своје цене и да се побољша конкурентност између трговаца. Тако да је у принципу то оно што се очекује. Конкретно, не верујем да ће сад то довести до неког драстичног снижења цена“, истиче Перинчић.

Више информација за избор продавнице

Перинчић сматра да нови систем потрошачима пре свега доноси већу информисаност, а тиме и могућност да пре куповине изаберу где им је најповољније да је обаве.

"Кога интересује - да упореди цене, па у који ће продајни објекат да се упути, али то је више за неке веће набавке“, каже Перинчић.

Додаје да би потрошачи на основу таквих информација могли и трајније да се определе за трговца чија им пословна пракса више одговара.

"Може бити и начин да се потрошач трајно определи за неког трговца који има такву пословну праксу да води рачуна о потрошачима и о потрошачкој корпи и о могућностима потрошача да испрате цене“, закључује Весна Перинчић.