Од школе до посла – шта млади добијају новим законом о радној пракси

Први сусрет са тржиштем рада до сада је представљао суочавање са добро познатим условима  – искуство је неопходно за посао, али се до искуства тешко долази без првог посла.

Нови прописи требало би да прекину тај зачарани круг и омогуће младима да, по завршетку формалног образовања, уђу у компаније и стекну прва практична знања.

Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије, која је учествовала у радној групи за израду Нацрта закона о радној пракси, каже да радна пракса до сада није била уређена посебним законом.

"У Србији, у приватном сектору, дефинитивно нисте могли да ангажујете и запослите младог човека, а да за то не добије неку зараду. Постоје програми у оквиру Националне службе за запошљавање, који су такође плаћени, али постоје и ученичке и студентске праксе, то су праксе које се односе на формално образовање, оне нису плаћене, и ту уговоре потписују компаније са школама и факултетима", објаснила је Павловићева.

Шта доноси ново законско решење

Према њеним речима, ново законско решење младима доноси могућност да у кратком периоду стекну прво радно искуство. "Добиће, пре свега, могућност да у кратком периоду, по завршетку свог формалног образовања, заиста и уђу у компанију и стекну нека прва радна искуства", навела је Павловићева.

Наводи да је питање колико младих јесте заинтересовано да одмах по завршетку формалног образовања уђе у неки систем.

"Ово је могућност која отвара простор за све оне који желе да науче нешто ново, да стекну нека нова практична знања, и ово је прилика коју дефинитивно могу да искористе. У ситуацији када је и дефицит кадрова присутан на тржишту рада, ово је нешто што заиста може да пуно помогне и послодавцима", објашњава Павловићева.

Ко има право на праксу

Истиче да ће право на радну праксу имати сви они који су завршили формално образовање.

"Границе постоје само у погледу тога да послодавац може да има праксу само са једним кандидатом, и само једном можете да прођете ту радну праксу. Дакле, могу сви који су изашли из система образовања", каже Павловићева.

Наводи да је старосна граница постављена од 15 до 30 година, али је за малолетне потребна потврда родитеља.

"Граница је постављена зато што је то отприлике период када млади излазе из формалног образовања. Граница није искључива. Дакле, може и пре 18. године, наравно, тада мора да постоји и сагласност родитеља, пролазе се и неке ситуације које се односе на здравље", објаснила је Павловићева.

Додаје да није искључена ни могућност пријаве старијих од 30 година који стицајем околности нису имали прилику да стекну прва радна искуства.

"Старији од 30 година који се налазе у евиденцији Националне службе дуже од 12 месеци, тако да и они такође могу да добију шансу кроз радну праксу", наводи Павловићева.

Услови за послодавце

Павловићева каже да ће бити јасно прописано на који начин се пракса организује и под којим условима се млади могу ангажовати.

"Послодавац је прилично условљен овим законом. Мораће да испуни низ неких критеријума који су неопходни да би уопште могао да ангажује младог човека, почев од тога, од самог броја практиканата које може да има, до свих неких других критеријума", појаснила је Павловићева.

Према њеним речима, реч је о специфичном закону, што показује и чињеница да се већ трећи пут покушава његово усвајање.

Колико износе новчане накнаде

Једна од најважнијих новина за младе јесте накнада која би требало да износи најмање 60 одсто нето зараде за исти или сличан посао.

У Унији послодаваца Србије, међутим, сматрају да је потребно прецизно дефинисати начин обрачуна, посебно имајући у виду предвиђене казне за послодавце.

"Када је у питању сам послодавац, тих 60 одсто мораће бити врло јасно дефинисани како послодавац не би био у неком проблему, јер су казне које су предвиђене овим законом, изузетно високе", каже Павловићева.

Истиче да ће практиканти имати и пензијско и здравствено осигурање.

"Оно што неће добити, неће добити радни стаж. Значи, то је ангажовање без конкретног запослења, ради се о уговору који ће се потписивати између младог човека и послодавца, истиче Павловићева.

Потврда о стеченом знању

После завршене праксе, млади ће добити потврду која ће садржати податке о компанији и практиканту, али и опис радних задатака, знања и вештина које је стекао.

"Потврда ће да садржи неке основне податке о компанији, о неком младом човеку, и све оно што је млад човек у оквиру те радне праксе стекао у компанији. Дакле, ту ће до детаља бити описани сви радни задаци и све оно што је он кроз те радне задатке стекао као неко ново знање", објашњава Павловићева.

Тај документ, оцењује Павловићева, може да буде значајан и послодавцима приликом процене кандидата.

"Значајно је да послодавац када радно ангажује некога, да зна шта конкретно тај млад човек ради, какво искуство има, и колико заправо му времена треба да од некога ко има мало искуства или га нема уопште, направи један продуктиван кадар", каже Павловићева.

Послодавци траже пореске олакшице и субвенције

Унија послодаваца Србије имала је примедбе на висину накнаде, посебно због малих и средњих предузећа.

Павловићева истиче да се, уколико се формира закон, он мора сагледати и кроз примену у пракси.

"Закон мора да буде такав да послодавац препозна да је то нешто што је њему прихватљиво. Нисмо имали примедбу само на висину накнаде, разговарали смо генерално о трошковима таквог радног ангажовања, које подразумева и ангажовање ментора, материјала, безбедност и здравље на раду, и низ неких других трошкова који стоје иза те накнаде, а који се дуплирају", каже Павловићева.

Наводи да су тражили и пореске олакшице или субвенције као што је то предвиђено законом о дуалном образовању.

"Уколико тај закон није атрактиван послодавцима, ништа нисмо направили. Имаћемо поново младе који ће бити на евиденцији Националне службе, или ће просто бити негде, а неће бити на тржишту рада. Постоје субвенције за, рецимо, дефицитарна занимања, што је у великој мери допринело томе да то буде прихватљиво послодавцима", закључила је Павловићева осврнувши се на олакшице предвиђене законом о дуалном образовању.