Кувер, QR мени и "лажна" снижења – шта потрошачи плаћају, а шта не морају

Почетком месеца почела је примена Закона о заштити потрошача, који доноси строга правила за трговце и угоститеље.

Весна Перинчић из Уније потрошача појаснила је, у емисији Првог програма Радио Београда "У ритму дана", шта нова законска решења значе у пракси за грађане - од наплате кувера у ресторанима и QR менија, преко лажних снижења, до права на рекламацију и повраћај новца.

Кувер и скривени трошкови у ресторанима

Говорећи о популарним "кафанским триковима" и додатним трошковима који дочекају госте на рачуну, Перинчићева је нагласила да кувер није законом забрањен, али да постоје јасна правила под којима може да се нађе на рачуну.

"Дакле, кувер и даље може да се добије у ресторану, али не може да се наплати уколико га потрошач није тражио. Трговац, угоститељ, не може самоиницијативно да пружи услугу кувера и да наплати потрошачу", изјавила је Весна Перинчић.

Она је додала да исто важи и за друге додатке, попут декоративног воћа или кечапа уз пицу, који морају бити јасно наведени у јеловнику и изричито наручени од стране госта.

Такође, трговци не могу наплаћивати скривене трошкове који представљају саставни и неодвојиви део угоститељске услуге, као што су сервисирање стола, есцајг, салвете или влажне марамице за брисање руку.

Правила за QR кодове и истицање цена

Коментаришући све чешћу праксу да се јеловници налазе искључиво у дигиталној форми путем QR кодова на сточићићима, Перинчићева истиче да је то дозвољено, али уз један важан услов.

"Трговац је испунио законску обавезу да је цене начинио доступним потрошачу, али на захтев потрошача дужан је да му достави и у писаној форми, дакле у писаној форми ценовника. Не може да каже: 'Скеноирај QR код и видећеш које су цене', него мора, ако потрошач тражи, да му достави писану форму ценовника", објашњава она.

Уколико се достава хране или одређени додатни трошак паковања и амбалаже наплаћује, потрошач о томе мора бити унапред информисан. Код наручивања преко интернета износ доставе мора јасно стајати на интернет страници трговца, јер у супротном потрошач није дужан да плаћа додатне трошкове.

Такође, Перинчићева је из праксе подсетила да је трговац у обавези да производ прода по цени која стоји истакнута на рафу, а не по вишој цени која се појави на каси, напомињући да потрошачи имају пуно право да на томе инсистирају.

Крај лажним снижењима и нова правила за рекламације

Нови Закон о заштити потрошача, уз измене Закона о трговини, уводи већу транспарентност када је реч о такозваним продајним подстицајима и снижењима.

"Код продајних подстицаја мора да се примењује цена која је најнижа цена коју је трговац огласио у року од 30 дана пре објаве продајног подстицаја. Тако више не може да се деси да је три дана пре повећао цену, па онда, ево, сад нудим по нижој цени", истакла је Весна Перинчић, упозоривши да су за кршење ове одредбе прописане казне по прекршајном налогу на лицу места.

Када је реч о рекламацијама и куповини робе која се поквари, новине се односе на временске рокове у којима потрошач остварује своја права.

"У првих 30 дана потрошач бира између ове четири опције – оправке, замене, повраћаја купопродајне цене или смањења цене. А после 30 дана се подразумева оправка или замена, па до две године, колико је рок саобразности", појаснила је она, додајући да је интенција да се фаворизује поправка производа уз продужење гаранције или друге погодности како би се смањио технолошки отпад.