Данас је Свети Пантелејмон – шта се према веровању не сме радити, а шта је добро започети

Свети Пантелејмон рођен је у Никомидији, у Малој Азији, крајем 3. века. Био је лекар, а након што је прихватио хришћанство, своје знање и дар посветио је помагању болеснима, не правећи разлику између богатих и сиромашних.

Према предању, исцелио је многе болеснике, а његова вера била је толико снажна да није желео да се одрекне Христа ни пред претњом смрћу. Због тога је пострадао као мученик 304. године.

Његов култ проширио се широм хришћанског света, а Свети Пантелејмон и данас се поштује као заштитник медицине и фармације. На иконама се најчешће приказује као млади лекар, са кутијом за лекове у рукама.

Манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори

Један од најзначајнијих храмова посвећених овом светитељу налази се на Светој Гори. Реч је о руском манастиру Светог Пантелејмона, у којем се замонашио и Свети Сава.

У српском народу Свети Пантелејмон познат је и као Свети Пантелија. Иако његов празник у црквеном календару није обележен црвеним словом, у појединим крајевима поштује се као велики празник, а многе породице га славе као крсну славу. Постоје и места у којима се обележава као заветина, односно слава целог села.

Народна веровања и обичаји

Свети Пантелејмон убраја се у такозване "љуте" или "огњене" свеце, заједно са Светим Илијом и Огњеном Маријом. У народном предању постоји веровање да није добро на његов дан радити тешке послове, посебно у пољу и домаћинству, јер би се тиме могла призвати несрећа или болест.

Због тога се у неким селима празник обележавао као заветина, како би се избегли радови и како би цело село заједно прославило светитеља.

Истовремено, постоји и потпуно другачије веровање – да је овај дан погодан за почетак новог посла, јер ће започето бити успешно и берићетно. Народ је веровао и да је добро на Светог Пантелејмона кренути на пут, због чега га поједини верници, али и возачи, сматрају својим заштитником.

Празник посвећен здрављу

Будући да је Свети Пантелејмон био лекар, на његов празник верници се посебно моле за здравље, а нарочито за оздрављење болесних. У појединим крајевима сачуван је обичај одласка на изворе и света места посвећена светитељу, где се људи умивају водом и моле за здравље.

На дан Светог Пантелејмона одржавају се и различити народни сабори и вашари, а празник је у многим местима прилика за окупљање и заједничку молитву.

Мало је породица које Светог Пантелејмона славе као крсну славу. Зато се у народу сачувало и веровање да, ако се на овај дан у цркви сретну две породице које славе истог светитеља, треба да честитају једна другој славу и да се поздраве као сродници.