Читај ми!

Игор Јурић: Прва четири сата кључна када дете нестане

Безбедност деце, изазови одрастања у дигиталном окружењу и однос родитеља и деце теме су које све чешће отварају питања за друштво у целини. Свако активирање система "Пронађи ме" поново покреће разговор о томе колико брзо реагујемо, како функционише сарадња институција и грађана и шта још може да се унапреди када је реч о безбедности најмлађих.

Србија је, како је за Радио Београд рекао Игор Јурић, оснивач Центра за несталу и злостављену децу, једина земља у региону која има овакав систем хитног обавештавања о нестанку деце, али и даље постоји простор за напредак – пре свега када је реч о брзини СМС обавештавања грађана.

Систем је до сада активиран шест пута. У случају девојчице Данке Илић из Бора, судбина детета и даље није позната. У преостала четири од пет других случајева, систем је, према Јурићевим речима, директно допринео да деца буду брзо пронађена – док се у једном случају дете  самостално вратило кући.

У обавештавању учествују мобилни оператери, медији, Аеродром "Никола Тесла", железничке и аутобуске станице, као и "Путеви Србије", који поруку о нестанку детета исписују на LED-таблама дуж аутопутева. Јурић наводи да грађани, и поред информисаности преко медија, и даље очекују да лично добију СМС поруку, што показује колико је интересовање јавности за овај систем велико.

Зашто се систем не активира одмах у сваком случају

На питање зашто се понекад чека да би систем био покренут, Јурић објашњава да одлука пре свега зависи од процене да ли би активирање система додатно угрозило безбедност малолетника и да није само реч о заштити приватности детета. Као пример, наводи случајеве у којима се сумња на отмицу, када би отмичар могао да реагује непредвидиво.

У Србији се сваке године пријави нестанак између 1.500 и 1.800 малолетних лица, у највећем броју случајева због самовољног напуштања дома или установе у којој бораве, а  управо та бројка намеће потребу да се систем активира селективно, само када је то заиста неопходно.

Јурић наглашава и да је покретач система увек држава, односно полиција, што важи и у највећем броју земаља света које имају сличан систем (Amber Alert), а не Центар за несталу и злостављену децу, чија је улога саветодавна и заснована на искуствима из других земаља.

Друштвене мреже – помоћ и ризик

Према Јурићевом искуству из рада Центра, велики број случајева нестанка деце данас почиње управо на друштвеним мрежама – кроз манипулацију и врбовање, укључујући и случајеве онлајн груминга.

Негативне реакције јавности на друштвеним мрежама након што се дете пронађе, када грађани често коментаришу васпитање и понашање детета, могу директно да утичу на дете, с обзиром на то да у око 90 одсто случајева деца напуштају дом јер осећају да су занемарена или да им се не поклања довољно пажње – а управо то предатори на мрежама умеју да искористе, нагласио је Јурић.

Комуникација у породици као кључни фактор

Говорећи о савременом васпитању, Јурић је оценио да су недовољна и неквалитетна комуникација између родитеља и деце кључни узрок ризика по безбедност деце данас. По његовим речима, дигитални уређаји родитељима често омогућавају привидан мир, док деца остају препуштена сама себи, а то одсуство квалитетног заједничког времена директно повећава ризик.

Такође, одбацује тврдњу да су деца данас "добила превише права, а немају обавезе", истичући да питање треба поставити другачије – да ли одрасли доследно испуњавају своје родитељске обавезе и да ли је дете заиста приоритет у свакодневном животу породице.

Шта родитељи треба да ураде ако дете нестане

Статистика у Србији, слично као и код америчког система Amber Alert, указује да се око 65 одсто нестале деце пронађе управо у прва четири сата, док шансе за проналазак опадају како време пролази.

Према статистичким подацима, највећи број нестанака деце се дешава крајем школске године, често у вези са школским неуспехом, емотивним и љубавним проблемима, али и стањима попут депресије и анксиозности, а у појединим случајевима и суицидним мислима.

Порука за родитеље током летњег распуста

"У летњим месецима посебну пажњу треба посветити емоционалном стању деце, редовном разговору и заједничком времену – јер управо то, а не ограничавање слободе, представља кључну заштиту од ризика", истакао је Игор Јурић, оснивач Центра за несталу и злостављену децу је гостујући у јутарњем програму Радио Београда.

Упозорио је родитеље да децу на плажама и базенима никада не остављају без купаћих костима, јер и наизглед безазлена ситуација може да резултира злоупотребом фотографије детета од стране особа са лошим намерама.

среда, 29. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом