Професор Ђукић: Без саборности нема ни Цркве

Далибор Ђукић истиче да је Сабор највише црквено-законодавно и црквеносудско тело које баштини традицију саборности дугу скоро два миленијума.

Свети архијерејски сабор, који окупља све епархијске архијереје Српске православне цркве из земље и расејања, представља континуитет праксе која датира још од првог апостолског сабора у Јерусалиму.

Ђукић објашњава да без саборности, која подразумева заједницу народа и свештенства, нема ни цркве.

Историјски контекст и формат Сабора

Говорећи о развоју овог тела, Ђукић подсећа да су се кроз историју облици сабирања мењали у зависности од околности, али да данашњи формат Сабора своје корене вуче из периода уједињења СПЦ у оквиру Краљевине СХС.

"Тек после уједињења добијамо пун обим који данас има Српска православна црква, односно да се окупљају епископи који покривају територију бивше Краљевине Југославије и, наравно, епископи из дијаспоре", наводи Ђукић.

Он наглашава да овакав формат није специфичност само наше цркве, већ део опште организације православља, где слична тела заседају и у Грчкој, Руској или Бугарској цркви.

Процедура рада и улога Синода

Рад Сабора традиционално почиње Светом архијерејском литургијом, затим следи радни део којим председава Патријарх српски. Ђукић појашњава разлику између Сабора и Синода, који се често колоквијално назива "црквеном владом“.

"За разлику од Светог архијерејског сабора који чине сви епископи, Свети архијерејски синод је уже тело од четири епископа које бира Сабор. Синод перманентно прати проблеме и доставља материјале за саборска заседања", каже професор, уз напомену да у цркви влада начело јединства власти, те Сабор врши и законодавну и судску функцију.

Очекиване теме: Од дијаспоре до Косова и Метохије

Иако је дневни ред унутрашње питање Сабора, Ђукић на основу раније праксе, предвиђа да ће се пред архијерејима наћи извештаји о стању у свим епархијама, питања канонизације нових светитеља, али и комплексна питања организације цркве у дијаспори.

Посебан фокус, према његовим речима, биће на просторима где је опстанак народа директно везан за цркву.

"Посебна пажња ће сигурно бити посвећена ситуацији у СПЦ на Косову и Метохији, јер су ту највећи изазови. Ту је црква заправо стуб опстанка српског народа, најзначајнија институција која тренутно функционише и може да се бори за његове интересе у пуном капацитету", наглашава Ђукић.

Трајање Сабора и београдске реликвије

Очекује се да ће заседање потрајати до Спасовдана, славе града Београда, што је повезано са доласком великих светиња у престоницу, попут појаса Пресвете Богородице из манастира Ватопед и драгоцености из манастира Хиландар.

"Појас Пресвете Богородице би требало да за славу града буде ношен у литији и претпостављам да ће Сабор потрајати до тог догађаја", рекао је Ђукић, додајући да су из Хиландара већ стигли штап Светог Саве и икона Светог Симеона.

Црква као градитељ мостова

У времену глобалних и локалних изазова, професор Ђукић види улогу цркве као миротворну.

"Црква је увек тежила да донесе мир и помирење. У времену када се насиље шири, чини ми се да је црква ту управо да гради мостове и донесе оно што сви прижељкују – најпре мир са самим собом, а онда и са ближњима", закључује Ђукић у емисији Првог програма

Радио Београда "У средишту пажње", истичући да је, кроз историју, СПЦ често страдала управо као носилац и чувар идентитета народа.