Видео-надзор у зградама између безбедности и приватности – шта каже закон, а шта пракса

Процедура - од одлуке до инсталације

Постављање камера спада у инвестиционе радове на заједничким деловима зграде, што захтева строго дефинисану процедуру.

"Потребно је да се донесе одлука на седници стамбене заједнице како би станари били обавештени о понудама. Ми инсистирамо да то увек буду фирме које имају одређене референце, како би сваки станар знао да може да се обрати институцији 24 сата у случају да му затреба снимак", наводи Ненад Радић.

Након одлуке, потписује се уговор са фирмом која врши уградњу, а станари одлучују о техничким детаљима, попут онлине приступа снимцима, што фирмама омогућава брже реаговање и даљинско преузимање материјала.

Граница приватности и увид у снимке

Једна од највећих заблуда односи се на то где камере смеју да буду усмерене. Радић наглашава да надзор мора бити постављен искључиво у заједничким деловима – ходницима или испред зграде – тако да не нарушава приватност појединца.

"Камере не смеју бити усмерене тако да хватају део испред нечијег стана. Не морају сви станари да гледају да ли је неко некоме дошао, у које време и да ли је нечији стан празан. На то се мора водити рачуна", упозорава он.

Психолошки ефекат и "приватне" камере у ходнику

Досадашње искуство показује да видео-надзор најчешће помаже у решавању проблема, али има и снажну превентивну улогу. Радић наводи пример где је снимак неадекватног понашања у згради, показан починиоцу, трајно решио проблем.

Међутим, постављање приватних камера или "лажних" упозорења у ходницима од стране појединачних станара није дозвољено без договора са осталима.

"Све што је у ходницима захтева одлуку стамбене заједнице. Ви можете да радите иза ваших врата шта хоћете, али у ходнику морате да се договарате са комшијама", јасан је управник.

Изазови управљања – финансије и инвестиције

Осим безбедности, стамбене заједнице се суочавају са проблемима дотрајалих фасада, кровова и лифтова у зградама старим преко 40 година. Због раста цена радова, Радић решење види у кредитирању преко пословних банака.

Такође, наглашава да је институција професионалног управника заживела, упркос честим несугласицама на седницама или непознавању закона.

"Доста се тога померило са мртве тачке, јер сада постоји правни основ да се неко задужи, али и начин санкција ако се одлуке не поштују. Битно је одговарати на позиве станара и у што краћем року решавати проблеме који су у оквиру наше бранше", закључује Радић у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је".