Од Гламочког поља до "Знања имања" – Лука Радоја и у 88 години размишља испред свог времена

Рођен уочи Другог светског рата у Гламочу на Светог Луку, као седмо од осморо деце, мали Ула волео је да пева. Певао је и када му је љута ратна ливада код оваца до бола - бола ножице. Плакао је само када су га у збегу оставили, а рођак у жбуну пронашао. Највише је волео да учи и пише.

Стручни сарадник емисије "Знање имање" др Лука Радоја каже да му је Меша Селимовић 1958. године уручио награду за приповетку "Два зрна бисера", и да га је, када су се срели 60 година касније, изгрдио што не пише.

"Дакле, тиховање је трајало 60 година", каже др Радоја.

У "Знању имању" почео је са Захаријем Трнавчевићем пре 57 година.

"За то време написао сам око 3.000 страница стручног текста, од тога око 1.600 стручних савета и четири получасовне емисије", наводи др Радоја.

Монографије "Мајстор пољопривреде" и "Производња хране у складу са природом" крунисао је иновацијама.

"Конструисао сам три оруђа – чизел плау, ротациона ситнилица и чопер", наводи др Радоја.

Најважнији испит за њега био је у Гламочком пољу, када се као техничар пољопривреде вратио да сеје ливаду. Чудили су се када је по снегу растурао стајњак, али и кад су друге ливаде копниле, а његова бујала.

"То је био мој највећи успех. Од тада је зачета и моја каријера човека који мора да мисли 10 година унапред", истиче др Радоја.

Младим пољопривредницима поручује да уче и буду мајстори пољопривреде: "Не грешите, не оклевајте и ето вам мајсторства.

"Научио сам и испуњавао сам завет моје мајке: буди праведан, ради колико умијеш и можеш, одужи се мајци Србији, јер ми смо дужници", наводи.

Строгим кораком и данас др Радоја радо ради и радује се – исклесао је споменар здравом животу – одужио се Србији.