Дан сећања на жртве агресије НАТО-а – Вучић: Сваки данашњи рат у свету није почео јуче, већ 24. марта 1999. године

Председник Србије је рекао да је прошло 18 година од 2008. године, али да су све велике западне силе данас раздвојене.

"Сад једни друге оптужују за ствари које су некад заједно чинили", рекао је Вучић, и подсетио на речи немачког канцелара Мерца да је кршење међународног права напад на Иран.

"Нису никад то рекли о агресији на СРЈ јер су и сами у томе учествовали. Никада то неће рећи јер знају да то производи правне и политичке последице", рекао је Вучић, и указао на ужасну ситуацију у Србији за време режима од 2000. до 2012. године, али и истакао да Србија поново "стаје на ноге".

"Знамо да нам никада неће опростити што смо хтели да будемо мало острво слободе", рекао је председник Србије.

Председник Србије Александар Вучић захвалио се присутнима и подсетио да је ово 13 пут како присиствује обележавању годишњице од почетка НАТО агресије.

"Пре 13 година сам се са Милорадом Додиком  договорио да све важне датуме обележавамо заједно. Сваког 24. марта када год мислимо прошло је толико година и ране су зацељене, увек се изненадимо да нису, и да крваре као да је јуче било. Данас упркос свему видимо ствари јасније, сваки рат и насиље данас у свету нису почели јуче, почели су 24. марта 1999. године. И ако данас неко пита зашто се крши међународно право, отимају теритроије и руши суверенитет и интегритет држава, одговор је зато што сте ту праксу увели 1999. године када је одсвиран крај међународном праву, а свет можда кренуо и у своје самоуништење", река је Вучић.

Осврћући се на речи Јулијане Анђелковић која је говорила о свом настрадалом деди Манету, поновио је да овај скуп није само сеђање на наше цивиле и војнике које су убијали већ и упозорење да то што је било 24. марта 1999. године треба да нам буде наук за убудуће.

"Лажно оптужујући Србе да су имали великосрпске претензије, пошто су протерали Србе из Крајине, и обрачунали се са Србима западно од Дрине, почео је рат на КиМ и распарчавање Србије. Имали су страшан утицај на медије, увек је било оних који су били добровољни поданици окупатора, али срећом увек су били у мањини. Недавно смо сазнали да су тражили и од мађарске владе да крене у напад са севера. Захваљујући нашем пријатељу Виктору Орбану није дошло до тога. И мислите да су стали када је потписан Кумановски споразум, нису стали објашњавајући нам да то није било против српског народа већ против Милошевићеве власти", рекао је председник Србије.

Подсетио је да се и после НАТО агресије наставило са распарчавањем земље.

"Наставило се после годину дана, наставили су распарчавање СРЈ, отишла је и Црна Гора, у Бечу су 2006. почели лажни преговори да би Албанци 2008. прогласили независност. Ћутало је наше руководство, ћутали су сви, а рећи ћу вам и зашто. Странци су ми увек говорили 'само признај Косово и добићеш Нобелову награду за мир', али ја сам увек гледао у будућност, више у стопе своје деце него предака. Нисам могао да се одрекнем Косова и Метохије и моје Србије и никада нећу", рекао је председник Србије.

Милорад Додик истакао је да ниједан дан у календару није исти, али да ћемо овај увек памтити по ономе што се десило нашем народу.

"По други пут тукао нас је највећи војни савез у историји, који се вежбао над Србима у два налета, прво над Републиком Српском, а касније на Србијом, како би овде остварио своје амбиције и одабрао је баш Србе да на њима баца осиромашени уранијум, који нас је погађао не само оног дана, него погодио сву нашу будућност", поручио је Додик.

Указао је да смо и данас "сведоци многих, нажалост, тек рођених беба у нашем народу које се лече по разним нашим здравственим институцијама од болести које су добили због осиромашеног уранијума".

"То се не може опростити. Вера нас учи да праштамо, али како? Тукли су нас бездушно, гађали су мостове, школе, болнице, гађали су возове у покрету, аутобусе, њиве. Гађали су све што су стигли, гађали су нашу радио-телевизију, гађали су наш народ, убијали у жељи да убију дух", додао је Додик.

Они су, додаје, "сваки наводни њихов погодак прослављали урнебесно, радујући се како су способни да туку и убијају децу".

"И зато не можемо сматрати да је ово обичан дан. Вама господине Александре Вучићу никад нећу престати да се захваљујем, а не треба ни овај народ да престане, зато што си од заборава истргао овај дан. Твој долазак на чело Србије вратио је и враћа нам достојанство. Достојанство, да овде можемо да стојимо и кажемо, ми смо тучени бомбама НАТО пакта. Само зато што су они тако одлучили, зато што су се вежбали за неке друге операције, зато што никада нису имали јединство међусобно да то ураде кроз формалне системе одлучивања какве су Уједињене нације, него је група вољних и невољних одлучила да нама учини огромну историјску неправду и невољу. Цинично називајући ову операцију 'Милосрдни анђео', а остали су немилосрдни злочинци упамћени у историји нашег народа", поручио је Додик.

Нагласио је да је немогуће пристати ни на једну другу политику осим политике војне неутралности и не учлањивања у НАТО савез.

Скупу у Врању обратила се Врањанка Јулијана Анђелковић унука Манета Анђелковића, једне од жртава агресије НАТО-а који је погинуо у својој кући.

"То је било место окупљања, и топлине које су претворили у место разарања и туге. Променио се живот и наших комшија, и свих Врањанаца. У НАТО агресији погинуло је 62 грађана Врања и зато данас стојимо у тишини која говори више од речи, и сећамо се времена сирена и детонација. За нас данашњи дан није само годишњица и сећање, већ и празне столице и детињства која су прерано научила шта је страх", рекла је Јулијана Анђелковић.

Према њеним речима наша је обавеза да памтимо историју и негујемо мир, да учимо и ову и следеће генерације колико је важан живот.

"И данас када ово изговарам мислим на свога деду, на његов осмех и глас, али мислим и на 2.500 људи који су изгубили живот током НАТО агресије. Нека нас и овај вечерашњи бол, и губитак најмилијих, подсети на вредност свакога дана и позове на још већу одговорност. Имена погинулих исписана су на споменику, али још важније они су за сва времена у нашим срцима. Важно је и да смо скупили снаге да бомбардовање 1999. године назовемо правим именом – агресијом и злочином над злочинима", рекла је Јулијана Анђелковић.

После звука сирене за ваздушну опасност интонирана је химна "Боже правде", након чега је минутом ћутања одата пошта настрадалим у НАТО агресију на СРЈ 1999. године.

Патријарх српски Порфирије поручио је да је тешко наћи праве речи овим поводом.

"Сваки пут у оваквим приликама, када се с правом очекује мудра и племенита порука, колико год бирали речи и трагали за смисаоном садржином оног што нам је намера да кажемо, остајемо са дубоким утиском беспомоћности да искажемо како дубину трагедије коју смо доживели као народ, тако и оно чему је неопходно да као боголика створења и народ Божји стремимо", поручио је патријарх.

Указао је да се радује што је данас у Врању иако је тужан повод.

"Радујем се иако је тужан повод нашег сабрања, то је тако зато што је за нас хришћане управо пут крста увертира, увод у Васкрсне радости. Тужна, али света успомена на једну од последњих голгота нашег многострадалног и крстоносног народа", додао је патријарх Порфирије.

Подсетио је да је страшно НАТО бомбардовање отпочето на данашњи дан, а "претворило је нашу отаџбину наредних 78 дана, све до 10. јуна 1999. године, у ужасно стратиште, застрашујуће развалине, рушевине, згаришта".

"Читава наша земља, са свим градовима и селима, као и сви њени становници без изузетка, једностраном одлуком моћника овога света нашли су се у ратном пламену који је гутао све пред собом – људе, градове, насеља, културна и природна добра, инфраструктуру. У низу тих страдалних места нашло се и Врање, са својом околином, и овде је сила која Бога не моли под паролом мира и промоције живота сејала смрт и страх, остављајући иза себе патњу и пустош", нагласио је патријарх.

Додао је данас своје речи треба да преточимо у молитве за све страдале у Врању и крају, а превасходно да се помолимо за две девојчице – Ирену Митић и Милицу Стојановић, које су имале свега 12, односно 15 година.

"Посебно је за нас, лично, а верујем и за сваког хришћанина, а онда и сваког човека добре воље, показатељ поражавајућег људског пада, чињеница да је на бомби која је усмртила Ирену, док је на њиви свом ујаку помагала у сетви кукуруза, урезан руком извесног Ерика Н. стајао натпис: 'лоша времена, зар то није дивно'. Ово убиство, као и порука, испуњена морбидним цинизмом, слична оној која је нашем народу на бомбама стизала са исте стране света у дане празновања Васкрса 1944. године, недвосмислено откривају много тога о корену и природи рата вођеног против слободољубивог нашег, српског народа, али и сваког другог рата који се покреће са циљем да се други подвласти или уништи", рекао је патријарх.

Истиче да они који су убили Милицу и Ирену, нису лишили живота само двоје деце, "већ су посегнули да укину спокој и живот, да убију мир као највеће дарове Божје, који су предуслов сваке егзистенције и хармоније".

"Наше вечерашње молитвено сећање на пострадале из 1999. године истовремено је наш молитвени апел против греха који се зове рат и крвопролиће. Kако над појединцем, тако и над заједницама, како над нашим, тако и над сваким народом на земљи", истакао је патријарх.

Поручио је да смо, нажалост, и ових дана сведоци "да се немилосрдно узима мир са земље, да поднебесне силе зла и мрака сеју смрт и потпаљују ратна жаришта у читавом свету".

"Људски животи, не дао Бог, као да неповратно губе вредност светиње над светињама. Уз то људе, без изузетка, окива страх због свакодневних претњи употребе атомског наоружања. Због свега овога, данашње сабрање и сећање на једно од честих страдања које смо као потомци светих предака часно и честито изнели није и не сме да буде повод за оживљавање старих рана, а поготову позив на мржњу и непријатељство. Напротив, наша је намера да овде из Ирениног и Миличиног Врања упутимо позорење – најпре да кажемо самима себи, а онда једни другима, потом и целом свету, да човечанство никада до сада није било на већем испиту своје зрелости и одговорности", нагласио је патријарх.

Нагласио је да мир у нама и око нас никада није био више угрожен, а немир и страх никада заступљенији.

"Хоћемо ли моћи да не само молимо, него и сваким атомом свога бића, живот који нам је Бог подарио саображавамо јеванђелском начелу – тражи мир и иди за њим. Отуда из овог мученичког града, који попут целе наше земље до данас својим ожиљцима сведочи ову страхоту рата и последице одсуства мира, апелујемо на читав свет, а посебно на оне којима је дато да владају и доносе судбоносне одлуке које се тичу свих и утичу на све – да се прекрати свако непријатељство, да се обуставе крвопролића и ратна разарања и да све таленте и снаге које нам је Бог подарио уложимо у очување мира у себи, сведочење мира у свом окружењу и ширење мира у целом свету", поручио је патријарх.

Нагласио је да остајемо са чврстом намером да никад у молитви не заборавимо невино страдале, саплеменике и суграђане наше и да нас нико и ничим, а најмање силом и бомбама, може убедити да одустанемо од мира као програма и опредељења наших живота.

"Управо је то аманет који нам је оставио Свети отац Сава, а који је за нас истовремено непролазни завет и наша порука свима и свакоме, заповест Христова на делу – љуби Господа Бога својега, свим срцем својим и свом душом својом и свим умом и свом снагом својом, а ближњега свога као самога себе. Нека би Господ упокојио и дао живот вечни свима пострадалима у НАТО бомбардовању 1999. године. Вечан им спомен", закључио је патријарх у беседи.