Бесплатна правна помоћ грађанима доступна годинама – ко на њу има право, а ко је обезбеђује
Ко у нашој земљи има право на бесплатну правну помоћ, а ко је обезбеђује, многи грађани и даље не знају, иако им је она доступна већ деценијама по основу различитих прописа. Крајем 2019. почела је примена кровног закона који регулише област бесплатне правне помоћи. Стручњаци који га користе у раду поручују: иако релативно млад, Закон је зрео за измене. Адвокати су тим поводом већ затражили састанак од ресорног министарства.
Нису сви грађани вешти у решавању правних проблема и сналажењу са администрацијом, нити морају бити. Да би остварили неко право или испунили обавезу, често им треба правни савет, помоћ у писању поднесака: захтева, тужби, жалби, као и заступање адвоката пред судом. Међутим, немају сви новца да те услуге плате. Зато је важно знати ко има право на бесплатну правну помоћ.
Анкетирани грађани су претпостављали да се захтев за бесплатну правну помоћ подноси социјалним установама или судовима, док неки од њих нису ни знали коме би упутили захтев.
Ко, где и како може да поднесе захтев
Захтев за бесплатну правну помоћ подноси се општини или градској управи.
Могу је затражити корисници родитељског додатка, грађани који испуњавају услове за новчану социјалну помоћ, особе са инвалидитетом, жртве породичног насиља, тражиоци азила, као и друге категорије утврђене законом.
"Градској општини Палилула у прошлој години се обратило 442 странке са захтевом за пружање бесплатне правне помоћи. За грађане је урађено 270 писаних поднесака, углавном се односе на одговоре на тужбе, писање тужби, на приговоре на решења која су донета од стране Фонда ПИО или на решења која су донета од Центра за социјални рад. Донето је осам решења где им је одобрена адвокатска помоћ", каже Гордана С. Лукић, начелник Одељења за општу управу Општине Палилула.
Многе општине не издвајају довољно новца
Међутим, многе општине у буџету не издвајају довољно новца за пружање бесплатне правне помоћи. Тако има примера да је за целу годину издвојено свега око 30.000 динара, показују анализе.
"И проблем је у томе што лица која пружају бесплатну правну помоћ или одлучују о захтеву, поред тих послова раде и неке друге послове у својој локалној самоуправи, па им то дође као неки додатни посао, који их додатно оптерећује, а за који нису додатно плаћени", упозорава Драгиша Ћалић из Комитета за људска права Јуком.
У Министарству правде наводе да су свесни кадровских изазова са којима се суочавају општине и градске управе у функционисању служби бесплатне правне помоћи. Њихове смернице предвиђају да такве службе имају најмање два дипломирана правника.
"Јединице локалне самоуправе и градске општине су у обавези да у буџетима планирају средства за пружање бесплатне правне помоћи и већина њих то чини. Већина локалних самоуправа успева да у законском року од осам дана, односно три дана у хитним случајевима, одлучи о поднетим захтевима. Према до сада достављеним извештајима, прошле године од 8.289 захтева одобрена су 6.402", навели су из Министарства правде.
Током прошле године 1.300 корисника
Према подацима Министарства правде, прошле године је готово 1.300 грађана упућено на адвокате, при чему је услуга за њих бесплатна, док трошкове сносе општине и градске управе. Адвокати се, према речима стручњака, ретко радују таквим предметима, јер су мање плаћени него када их странка ангажује самостално.
"Не бих рекла да ли се радују или не радују. Уколико ја желим да будем пружалац бесплатне правне помоћи, ја сам унапред упозната са условима под којим ту бесплатну правну помоћ пружам, самим тим сам упозната и са тарифом, тарифа је формирана 2019. године и она је и тада била поприлично различита у односу на адвокатску тарифу, она је заиста више него симболична и она је сада на нивоу можда трећине адвокатске тарифе", навела је Биљана Бјелетић из Адвокатске коморе Србије.
Помоћ пружају и невладине организације
Правну празнину коју оставе адвокати и градске управе неретко попуне невладине организације.
"Невладине организације, удружења грађана, пружају бесплатну правну помоћ тражиоцима азила и у случајевима дискриминације, али ми имамо пројектно финансирање, имамо наше адвокате, тако да се трудимо да пружимо бесплатну правну помоћ када нам се грађани обрате, најчешће су то проблеми везани за радне односе, за породичне односе, за наследно правне односе и управно право", напоменуо је Драгиша Ћалић.
Само на врата Јукома у претходне две и по деценије за правну помоћ покуцало је више од 15.000 људи.
Коментари