Подстанар, наследник или купац – у игри монопол улагање у некретнине се увек исплати
У Србији млади људи који се осамостаљују или заснивају породицу традиционално добијају стан или кућу у наследство, ако га имају. Док се некретнина сматра симболом сигурности, статуса и осамостаљивања, подстанарски живот се доживљава као привремено решење. Стручњак за некретнине Ервин Пашановић каже да се у Србији грађани више одлучују за куповину некретнине, а чак половина Европљана не поседује сопствени дом, не верује да ће икада моћи да га купи или уопште није заинтересована за то.
Ервин Пашановић, стручњак за некретнине, каже да према статистици 90 одсто пунолетних грађана Србије поседује удео у некој непокретности.
"По последњем пакету закона "Свој на своме", у евиденцији је забележено око 10 милиона непокретности. Код нас је присутан тај културолошки тренд да су се људи опредељивали за послове са сигурнијим стамбеним фондом. Откупом тих непокретности почетком деведесетих уз хиперинфлацију народ је стекао велики капитал. Од тада је остао тренд да сви морамо да поседујемо некретнину, незамисливо је да цео живот будеш подстанар", објаснио је Пашановић.
Цео живот као подстанар
Како каже, док је у Србији незамисливо да се цео живот живи као подстанар, у Немачкој 40 одсто становништва има удео у непокретности, док 60 одсто њих живе као подстанари без амбиције за променом.
"Некретнина у неку руку оптерећује, ако узмете стамбени кредит ви сте везани 20, 30 или 40 година за отплату тог кредита. Људи не желе да се оптерете, млади се селе од центра до центра где добијају послове и њих кредит оптерећује", наводи Пашановић.
Истиче да се некретнина емпиријски показала као најбоља инвестиција.
"Некретнина и у праву има посебан божански статус, исто тако и у животу. Код нас се људи заиста деле на успешне и неуспешне по томе да ли су деци обезбедили стан", каже Пашановић.
Наводи да се Европљани ослањају на државне стимулансе.
"Посебно у Берлину и у свим већим немачким градовима, али и другим деловима Европе, држава стимулише ренту, односно ограничава ренту на одређени износ и ви фактички кроз ренту не можете да повратите инвестицију ни за 50 година што је дупло више него код нас", објаснио је Пашановић.
Шта каже статистика у Немачкој
Према речима дописника РТС-а из Немачке Ненада Радичевића, то што анкете указују да половина Европљана неће моћи или желети да купи некретнину, последица је пада животног стандарда у протеклих неколико година, али и наставка раста цена некретнина упоредо са растом каматних стопа на стамбене кредите.
У Немачкој је друштвено прихватљивије бити подстанар и њихови уговори су законски строго регулисани и заштићени па је због тога и у немачким медијима постојала прича да се људима више исплати да живе у изнајмљеним становима него да плаћају рату за стамбени кредит.
То је довело до тога да више од половине становништва у Немачкој живи у изнајмљеним становима и та пракса се не мења већ годинама.
С друге стране, цене некретнина неумитно расту, али расту и цене изнајмљивања станова тако да постоје огромне разлике у киријама које људи плаћају.
Наиме, могуће је да у једној згради породица трособан стан изнајмљује више од 30 година за 400 или 500 евра, а да њихове комшије, које су стан исте квадратуре изнајмиле у протеклих неколико година, ренту плаћају између 1.200 и 1.800 евра месечно.
Тренд куповине некретнина за 500 евра по квадрату
Пашановић каже да постоји и економски модел државног развоја.
"Код нас је држава одлучила да поспеши тренд куповине некретнине и прво је интервенисала код војно-полицијских станова. Омогућила је припадницима војске и полиције да по врло повољним ценама купе некретнину у целој Србији по цени од 500 евра по квадрату. Прошле године је држава интервенисала и са кредитима за младе што је дозволила младима, без икакве кредитне историје, уколико су запослени сами, или уколико нису, да уз помоћ родитеља купе некретнину", објаснио је Пашановић.
Истакао је да у Немачкој постоји ограничење цене закупа које диктира држава.
"У Немачкој кад се потпише дугорочни закуп, цена мора да се поштује. Држава интервенише са ограничавањем цена закупа по периодима. Тако да ако су људи ушли у закуп пре 30 година они плаћају исто као и тада. То су екстреми, то се не дешава стално, али на пример и Берлин и Беч имају ограничене цене закупа за социјалне станове", каже Пашановић.
Калкулисати или играти монопол
Наводи да је тренутна ситуација у Србији таква да је већа потражња од понуде.
"По кредитима за младе смо видели да је интересовање велико. Мислим да је то државу мало коштало колики је бенефит и на томе треба радити. Тренутно људи покушавају на све начине што пре да уђу у кредит, купе некретнину и буду своји на свом", објашњава Пашановић.
Поручује да не треба калкулисати већ купити некретнину одмах.
"Цене некретнина увек иду горе. И кад је највећа криза оне и тада иду горе и некретнина је најсигурнији колатерал и увек ћете моћи да добијете капитал од продаје стана. Као у игри монопол увек треба куповати некретнине", закључио је Пашановић.
Коментари