Сретење Господње – верује се да се данас срећу зима и лето

Сретење Господње успомена је на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа, да би га посветила Богу.

Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана по Божићу.

Сретење је један од 12 највећих празника хришћанства, а сама реч "сретење" означава сусрет.

Овај догађај, описан у четворојеванђељима, као празник установљен је још у најстаријем добу хришћанства, а свечано је почео да се прославља око 544. године, за време цара Јустинијана.

У нашем народу сматра се да се данас срећу зима и лето. Верује се да на Сретење мразеви попуштају, а природа се спрема за лепше време и долазак пролећа и лета.

Верује се и да данас из јазбине излази мечка. Ако је сунчано, враћа се назад, јер ће зима трајати још шест недеља. Ако сенке нема, зима је готова и медвед креће у потрагу за храном.

У Србији, за Сретење Господње везују се важни догађаји и традиција. Сретење 1804. године пресудно је за историју српског народа, јер је на тај дан Kарађорђе Петровић подигао у Орашцу на збору српских кнезова и првака Први српски устанак.

На овај празник 1835. у Kрагујевцу је проглашен и први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски, један од првих демократских устава у Европи. За Дан државности Србије, Сретење је проглашено 10. јула 2001. године.