Братина: Неопходна је сајбер безбедност у школама; Скупштина да изабере Савет РЕМ-а, без преговора

Интернет преваре су нешто на шта морамо непрекидно да рачунамо, каже министар Борис Братина. Истиче да грађани проблеме могу да пријаве надлежним службама.

“Грађани проблеме које имају могу да пријаве на сајту РАТЕЛ-а, дакле у оквиру управе. Могу да се обрате полицији, односно служби за високотехнолошки криминал, ту нешто ради и Народна банка“, навео је Братина.

Најавио је и нову апликацију МУП-а за пријављивање превара.

“МУП прави још једну апликацију – Сигурна стража мислим да се зове, где ће се аутоматски то пријављивати и онда ће се директно обрађивати”, истиче Братина.

Едукација као прва линија одбране

Братина наглашава да је едукација кључна и да је најважније да грађани не остављају личне податке и не “кликћу” без провере.

"Едукација је један вид превенције и у том смислу свакоме треба да буде јасно да не треба да оставља своје податке, да не треба олако да кликне”, додаје Братина.

Као илустрацију навео је пример из серије.

“Мислим да је најбољи пример за ово о чему причамо, када сте емитовали серију о Срећку Шојићу, па има онај моменат у коме је кликнуо и каже '50 хиљада', а после му каже 'Ви сте уствари изгубили 50 хиљада'", рекао је Братина.

Ипак, наглашава да када је реч о сајбер безбедности ми нисмо заостала земља, као и да Србија ту добро стоји.

“Постоји тај неки сајбер секјурити као портал на коме се ређају земље. И онда се ређају по неким кластерима, тј. групама, можемо тако да кажемо. Србија је у тој првој групи узор земаља. И то не треба скривати”, додаје Братина.

Сајбер безбедност као предмет у школама

Говорећи о образовању, Братина је оценио да је дигитална безбедност централна тема дигиталног света.

Када је реч о школама, каже да већ постоје садржаји који деци приближавају дигитални свет, али да је потребно системски увести предмет који би био рачунарска техника у почетку, а касније изражена сајбер безбедност.

“Мислим да је омладина врло склона то да савлада. Дакле, потребно је да се изврши коначно то да имамо један предмет у свим школама у држави који би се тиме бавио. И то је онај део који се тиче едукације”, навео је Братина.

Старији грађани честе мете онлајн превара

На питање о најстаријим грађанима, Братина је изнео утисак да део људи не осећа потребу да се додатно обучава.

“Неки старији људи не желе да се едукују, не осећају потребу за тиме и тако бивају лаке мете”, додаје Братина.

Ипак, каже да је у пракси видео да старији често могу да савладају дигиталне вештине.

“Они имају старо тело, али имају довољно добро развијен мозак. Они могу да науче”, додаје Братина.

Колико сајбер напада Србија бележи

Коментаришући податке о милионима сајбер напада, Братина је рекао да је број велики када се гледа изоловано, али да он говори и о динамици дигиталног простора.

”Тај број вам само говори о степену ангажованости дигиталног света, како се ствари у њему брзо дешавају”, нагласио је Братина.

Додао је да друге земље имају по 10 милиона, по 15 милиона сајбер напада.

“Замислите рецимо, Норвешку. Богата земља, многи имају интереса да оданде неког преваре и тако даље. Они су сигурно изложенији него ми на пример. Али, то не значи да се ми не бавимо. Наш дигитални систем је предвидео све то и постоје системске мере од оператера до државног националног центра у коме се све скупља. Грађани увек преваре могу дакле да пријаве”, додаје Братина.

Јесу ли подаци грађана угрожени

Братина тврди да подаци грађана начелно нису угрожени и да је Србија у том погледу у бољем положају у односу на регион.

“Подаци грађана начелно нису угрожени. Наши грађани су одлично заштићени у поређењу са неким другим државама. Поготово са државама Западног Балкана. Ми смо супериорни у томе”, наводи Братина.

Као кључну инфраструктуру издваја Дата центар у Крагујевцу.

“Место које је негде најутврђеније где су сачувани наши најважнији подаци је наравно Дата центар у Крагујевцу. Ту се дакле ради и физичка и логичка заштита и све оно што је потребно да би подаци грађана били сигурни. Подaци наше државе се тамо држе”, поручио је Братина.

О друштвеним мрежама: Нисам за забране

Говорећи о могућим ограничењима друштвених мрежа за децу, Братина каже да није присталица забрана.

“Када буде долазило до забране или ако уопште буде долазило, оне треба да буду по мери”, додаје Братина.

Истиче да то значи да оне треба да буде подстичуће.

“Не напросто некоме забранити рад, скинути га са интернета и тако даље”, додаје министар.

Истиче и да нема проблем са критикама на друштвеним мрежама и да оне јесу место за то.

“Када су деца у питању, ту су најважнији уствари родитељи. Ја не мислим да је велико уништавање дечије личности уколико ипак погледате шта вам дете посматра на интернету”, наводи Братина.

“Без РЕМ-а ми немамо тело које нас штити“

О процесу избора чланова Савета РЕМ-а, Братина је рекао да ће се читава процедура вероватно поновити, као и да му се то не допада.

“Без РЕМ-а ми немамо тело које може да заштити гледалиште од прекршаја и свега осталог”, каже Братина.

“Владајућа већина је таква да она може да изгласа РЕМ чисто од људи који жели. Међутим, владајућа већина је понудила разговор о томе, а онда су се показали захтеви који нису нимало коректни и зато немамо РЕМ сада”, додао је Братина.

Указао је да ако има опструкција, РЕМ не може бити изабран.

“Мислим да ће ова следећа процедура ићи без икаквих преговора, него само на гласање и то би било најправедније. Ако се већ чланови Савета РЕМ-а бирају у Скупштини, онда Скупштина треба да их изабере слободним гласањем, зар не”, поручио је Братина.