Шта откривају документи о Епстину – жртве и девојке из Србије, имена моћника и даље заштићена

Мирослав Лајчак је поднео оставку на место саветника словачког премијера након што се и његова преписка са Џефријем Епстином нашла у објављеним документима о том финансијеру који је осуђен због трговине људима и сексуалног напаствовања малолетница.

На три и по милиона страница тих докумената, опет се спомињу многе познате личности које су имале контакт са Епстином. Међу њима су, између осталих, и Доналд Трамп, Илон Маск, Бил Гејтс, бивши британски принц Ендру, норвешка принцеза Мете Марит, али и Мило Ђукановић.

Игор Јурић из Центра за несталу и злостављану децу поручује да су најновији документи додатно осветлили размере злочина повезаних са Џефријем Епстином, али су истовремено отворили и бројна питања о томе ко је и зашто заштићен.

Истиче да се у новим документима помињу људи из нашег окружења.

"Говорим о Мирославу Лајчаку који је био врло присан у тој комуникацији са Епстином, дошли смо до неких нових сазнања. Наравно укључен је на неки индиректан начин за сада и Мило Ђукановић", додаје Јурић.

Према његовим речима, новообјављени материјал доноси и посебно узнемирујуће податке за регион.

"Први пут се помињу и девојке из Београда. То је оно што је напоменуто у ова два последња извештаја и то је оно што је прочитано и што се, на неки начин, сазнало", истакао је Јурић.

Жртве из Србије и ланац трговине људима

Упозорава да ће се нове информације тек појављивати, јер је реч о материјалу који се не може брзо и у целости обрадити.

"Три и по милиона докумената није лако прегледати и нове вести ћемо добијати из дана у дан“, навео је Јурић.

"Ноћас смо сазнали да су неке 'сигурне куће' званично биле у Будимпешти и у Бечу и да су девојке из Србије премештане у Будимпешту и Беч, а касније су посредством неких агенција за моделинг премештане у Париз, а онда и за САД", објаснио је Јурић.

Поручује да фокус који је сада некако на Лајчаку и Ђукановићу морамо пребацити и на нашу земљу.

"Мислим да управо та информација да су биле жртве и наше девојке мора за нас бити кључна", наглашава Јурић.

Имена жртава откривена, моћници заштићени

Јурић сматра да истрага није достигла ниво који би омогућио пуну истину и правду.

"Откривена су имена жртава у тим документима, али је највећи број људи који су искоришћавали саме те жртве и даље цензурисан – њихова имена не можете видети", указао је Јурић.

Указује да је јавност у Америци, па и целом свету, због тога кивна.

"Зашто се опет, на неки начин, штите одређени моћници? Зашто су сада на било који начин скривени идентитети тих људи? То је оно што ће на крају крајева можда и допринети да не добијамо крајњу истину", додаје Јурић.

Јавност, документи и страх од непотпуне истине

Говорећи о објављивању милиона страница, фотографија и видео-записа, Јурић каже да је кључно питање циља таквог процеса.

"Ако је сам Kонгрес наложио да се откривају документи, онда је заиста питање зашто одређена имена и даље крију и то је оно што је кључно", додаје Јурић.

Ипак, новим документима смо, како каже, добили нешто више.

"Дакле, 180.000 нових фотографија је објављено, 2.000 видео-записа. Оно што сада очекујемо је да ли на тим записима, да ли на тим фотографијама може да види и конкретно злостављање неких од жртава", објашњава Јурић.

Наглашава да је кључно да саме жртве проговоре.

"Док се саме жртве не буду осмелиле, а разлог за страх је и те како оправдан, да говоре о конкретним злостављањима која су се дешавала на том острву, ми нећемо имати неке оптужбене налоге", рекао је Јурић.

Изражава сумњу да ће случај икада у потпуности бити расветљен.

"Све неће изаћи на видело, у то сам потпуно сигуран. Волео бих да грешим, али потпуно сам сигуран у то“, оценио је Јурић.

Системско слепило и порука жртвама

Јурић је посебно критиковао начин на који је јавности послата порука након објављивања докумената.

"Мислим да су жртве додатно уплашене овим што се десило, јер су њихови идентитети откривени, а заправо оним моћницима који јесу овде били и који су посећивали то острво, њихови су, причамо о већини њих, идентитети заштићени", додаје Јурић.

Према његовим речима, откривањем идентитета жртава, а скривањем имена починилаца, жртвама је практично поручено да ћуте.

"Можете замислити како се осећа једна жртва коју је злостављао неки утицајан човек, богат, моћан човек, а њој је идентитет откривен. Kако она може да се осећа", упитао је Јурић.

Нагласио је да је ово било и једно класично системско слепило у Америци.

"Дакле, сви су знали, а нико није желео о томе да говори", поручује Јурић.

Порука за Србију

На крају, Јурић је нагласио да искуство овог случаја мора бити опомена.

"У Србији мора постојати систем када се деси злостављање детета да се реагује одмах, да се не чека десет, двадесет година откривања неког архива", поручио је Јурић, додајући да ће Центар за несталу и злостављану децу наставити да инсистира на таквом систему.