Свети Сава школска слава, сећање на првог српског просветитеља и архиепископа

Свети Сава рођен је као Растко Немањић. Био је рашки племић из владарске породице Немањића, први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник.

Једна је од најзначајнијих личности српске историје, утемељивач Српске православне цркве и просветитељ.

Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.

Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име му је било Растко.

Његови биографи Доментијан и Теодосије наводе да је, као најмлађи, у извесном смислу био мезимац, као и да је од раних дана показивао прерану зрелост, склоност духовним темама, књизи, учености.

Одлазак Растка Немањића на Свету Гору

Имао је седамнаест година када се под утисаком разговора са руским монахом, који је био у посети двору Стефана Немање, запутио на Свету Гору.

Тамо се убрзо замонашио у манастиру Свети Пантелејмон. 

Из манастира Свети Пантелејмон, Сава ће прећи у Ватопед, где је боравио више година. По сведочењима потоњих генерација, као монах био је оличење подвижништва.

Верује се да је пресудно утицао на то да се Стефан Немања замонаши 1196. године, а Стефан Првовенчанани прузме престо.

Приликом боравка у Цариграду, крајем 1197. године, успело му је да од цара Алексија измоли дозволу за обнову опустелог манастира. Тако је негде почетком 1198. започела градња, односно обнова Хиландариона, који ће постати средиште Срба у монашкој заједници Свете Горе.

Свети Сава мири завађену браћу

У Србији се 1202. године догодио преврат, Вукан је збацио брата преотевши власт. Годину дана потом, Стефан је збацио Вукана.

Завађену браћу Свети Сава измирио је над гробом оца.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора I Ласкариса и васељенског патријарха Манојла I Харитопула издејствовао аутокефалност српске цркве и српску архиепископију. 

Иза себе је оставио више писаних дела. Најзначајнија су "Житије Светог Симеона", "Kарејски типик", "Хиландарски типик" и "Студенички типик", као и "Законоправило".

Смрт Светог Саве - умро у Трнову током повратка из Јерусалима

Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Краљ Стефан Владислав пренео је 1237. године његове мошти у Милешеву.

Савин култ и спаљивање моштију у Београду 1594. године

Савин култ је у народу био јак због чега је у време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан-паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.

Први писани траг о школској прослави Савиндана је из 1734. године, када је обележен у Сремским Карловцима. Као школска слава установљен је 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу.

После полувековне забране, 1990. године поново се обележава као школска слава.

Веровања и обичаји

У многим крајевима овај празник прославља се врло свечано, уз седмодневни пост који му претходи.

Многе занатлије у Србији сматрале су Светог Саву својим заштитником и узимале његов дан за еснафску славу. Уз то, и пастири су га сматрали својим заштитником, па су многи обичаји везани за данашњи празник у вези са вуковима и стоком.

Верује се и да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину. Грмљавина на овај дан се, за разлику од сунца, сматра лошим знаком. 

Још једно веровање каже и да се пред овај дан стока не сме терати у шуму јер ће иначе све пострадати од вукова.

Уз то, данас ништа не би требало радити оштрицама и сечивом како би вуковима чељусти остале склопљене. Веровање налаже и да жене данас ништа не треба да боје у црвено како вукови не би поклали стоку.

Верује се и да деца на Савиндан треба да науче нешто ново, како би током године напредовала и стицала нова знања.

Име Светог Саве носе многи топоними. Бројне реке, извори, брда и села носе његово име, попут Савина, Савинице, Савине воде, Савине греде, Савине стопе, Савиног извора, Савиног потока, Савине стране, Савиног кука и Савиног почивала.