Словеначки модел рада 80-90-100 - да ли је то шанса и за старије раднике у Србији

Словенија је од 1. јануара увела иновативни модел рада "80-90-100", намењен радницима старијим од 58 година и са најмање 35 година радног стажа. Овај систем омогућава да запослени раде 80 одсто радног времена, примају 90 одсто плате, док се доприноси за пензијско и здравствено осигурање уплаћују у пуном износу.

Циљ ове реформе је да се искусни радници дуже задрже у свету рада, али и да им се олакша последњи део каријере. Како истиче Надежда Сатарић из организације "Амити", овај модел доноси добит свим странама.

"На прву лопту, ово је апсолутно више у корист радника, али ја дубоко верујем да је и у корист послодаваца", наглашава Сатарић.

Она објашњава да се овим решењем смањује број превремених пензионисања и задржава драгоцена радна снага на тржишту.

Мања плата, више слободног времена, а пензија неће бити угрожена

Према речима Надежде Сатарић, овакав систем значи више слободног времена и мање физичког оптерећења за старије раднике, али без умањења њихових будућих пензионих права.

"Добро ће бити и за државу, јер ће се више доприноса уплаћивати у пензијске фондове. Мислим да је ово корист за све", истиче Сатарић.

Она додаје да се слични модели већ примењују у Исланду, Ирској и Немачкој, као одговор на старење становништва и недостатак радне снаге.

Може ли Србија да прати овај пример?

Иако у Србији постоје одређене олакшице за запошљавање пензионера, закон још увек не препознаје овако флексибилан модел рада. Да би систем "80-90-100" заживео код нас, неопходне су измене закона.

"Да би ово код нас заживело, мора прво да се измени закон о раду и закон о пензијско-инвалидском осигурању", наглашава Сатарић.

Она указује и на проблем запослених који нису потпуно радно неспособни, али не могу да издрже осмочасовно радно време. За њих би, како каже, овакве шеме биле спас.

Флексибилност као кључ будућности рада

Посебно су, додаје она, угрожене професије које захтевају велики физички напор.

"Тешко је да васпитачица са 64 године може да прати двадесеторо деце, као и медицинска сестра која сатима стоји у операционој сали. Зато су потребне флексибилне шеме рада", каже Сатарић.

Словенија већ разматра и додатне мере, попут шесточасовног радног времена и продуженог викенда, са планом да до 2028. године уведе 34-часовну радну недељу.

Како закључује наша саговорница, нови словеначки модел показује да брига о радницима није трошак, већ инвестиција.

"Обрни, окрени, увек је пресудан финансијски моменат. Али овде је добит и за раднике и за послодавце и за државу", поручује Надежда Сатарић.