Прослава Божића и у Јужној Америци – молитве за КиМ од карипске Грачанице до Амазоније

Процене говоре да на тлу Јужне Америке живи између 1, 5 и два милиона православних верника. Део њих припада Српској православној цркви која организовано на овом континенту делује од 2011. када је основана Епархија буеносајреска и јужноцентралноамеричка.

По територији највећа у оквиру СПЦ, ова епархија има парохије и мисије у Аргентини, Бразилу, Колумбији, Еквадору, Венецуели, Перуу, Никарагви, Костарики, Панами, Ел Салвадору, Доминиканској Републици и Гватемали.

Молитве за КиМ из Бразила

У највећем броју ових земаља верници СПЦ су различите боје коже и нација, али посвећени Светосављу и у сталним молитвама за Косово и Метохију.

“Косово и Метохија су срце и душа српског народа. Наше молитве, као и молитве верујућег народа су увек усмерене и на свету српску земљу”, каже протојереј-ставрофор др Алексис Пена-Алфаро који никада није био у јужној српској покрајини.

Божићну литургију је служио у манастиру Свете Тројице који се налази у месту Алдеиа, у провинцији Пернамбуко на северостоку Бразила.

О симболици КиМ је учио кроз књиге, али и током посете српским црквама и манастирима у Србији, Црној Гори и на Светој Гори.

“Посетио сам Србију два пута. Први пут 2004. године, само Београд. Други пут 2013. године, када сам био у Београду, посетио сам и Храм Светог Саве док је још био у изградњи. Био сам и у Црној Гори, у манастирима Острог и на Цетињу, а затим и на Светој гори, у манастиру Хиландар”, прича овај доктор лингвистике, на енглеском језику.

Од српских речи зна мало.  

Прота Алфонсо је универзитетски професор, а пре 40 година је примио православље и од тада је мисионар, пре свега у матичној земљи где је рођен - Ел Салвадору, а затим и у Бразилу.

“Тек путујем у Ел Салвадор како би верници и у овој држави присуством на литургији обележили најрадоснији хришћански празник”, објашњава.

Претходно, божићну литургију служио је у манастиру Свете тројице на северостоку Бразила.

“У служби је учестовао и епископ Амброзије из пољске православне цркве, као и други свештеници и монаси. Након Светог Јеванђеља прочитао сам Божићно писмо нашег патријарха Порфирија, а на крају смо сви ускликнули ‘Христос се роди – Ваистину се роди”, каже прота Алфонсо.

На литургији су били махом Бразилци који су прешли у православље, а оно што радује, истиче, што је све више деце у цркви.

Молитве из карипске Грачанице

Највише верника сабрало се у “карипској” Грачаници у Доминиканској Републици - Храму Преображења господњем у Пунта Кани.

То је прва српска православна црква у целом Карибском региону чији темељи су освештани децембра 2023.

Храм је урађен по пројекту син прослављеног архитекте Пеђе Ристића, Сава по узору на херцеговачку Грачаницу, са криптом која је посвећена Цару Лазару и Светом Александру Невском.

“На Карибима је четврта Грачаница у свету. Зову је и ‘црква од злата’. Копија је Грачанице из Требиња. План митрополита Амфилохија и мене је био да на овај начин, кроз рожденственост православне архитектуре византијског стила пренесемо тај Косовски завет и овде на Карибе, да се чује и прочује”, каже поносно архимандрит др Евстатије Милош Аздејковић, старешина овог храма.

Ту цркву називају и “храмом уједињења свих православних народа” јер је прва у овом делу света, а Аздејковић објашњава да је добротом људи широм света сазидана за свега две године и да ће ускоро бити завршена.

“И поред тога, овде редовно одржавамо литургије, али и венчања и крштења”, истиче поносно.

Тензије у Јужној Америци - ништа ново

Архимандрит Аздејковић је надлежан и за две цркве СПЦ у Венецуели.

Ова земља је већ недеља у фокусу пажње светске јавности. Ове године су изостале божићне литургије, али не због тензија.

“Тензије су на тлу Јужне Америке увек присутне, као и свугде. Оне нису ништа ново, уобичајене су, али ми немамо никаквих проблема”, прича.

На божићној литургији на Карибима било је око 120 верника из свих крајева света који су настањени у Доминикани.

Повезала их је православна вера.

“На тлу Јужне Америке је око милион и по православаца, углавном Руса, Бугара, Арапа... Срба је од 1945. дошло најмање око 100.000, што у Аргентину, Венецуелу, Чиле... Мада је на тлу Јужне Америке римо-католичка црква присутна још од Колумба, то није хришћанство које душе ових људи траже. Иако никада нису познавали нашу веру, они траже православље које ми проповедамо током светих литургија и молитви које читамо наглас, на шпанском или на португалском језику”, објашњава Ајздејковић.

Звона из централне Аргентине

Презвитер Александар Миловић тек је нешто више од месец дана стални свештеник у Аргентини. Служи у Храму Свете Тројице у главно граду провинције Ћака, Ресистенција.

“До скоро је било само пет-шест верника који су долазили на литургије два пута месечно. Слава Господу, гради се заједница, дух православни и обнавља се наша традиција и култура. Али, потребно је да будемо констрантни у томе, а не да будемо нестални као и у другим стварима”, поручује овај млади свештеник.

Одлуком епископа Кирила рукоположен је пре нешто више од месец дана и живи у овом граду у централној Аргентини.

“Сада имамо по 20-30 верника на литургији што је за једну Аргентину јако велики број”, прича Миловић.

Доћи до бадњака у Аргентини није једноставно, па се сваки свештеник довија како зна и уме.

“Бадњак смо добили из Немачке. Донео га је један пријатељ из Немачке", открива.

Молитве за Србе на КиМ из Колумбије

“Мир Божји, Христос се роди”, поручује јеромонах Симеон Лопез на чистом - шпанском језику.

Служи у цркви Пресвете Тројице која се налази у Медељину, граду који је широј јавности далеко познатији по краљу дроге Паблу Ескобару.

“Празник је започео увече свечаним служењем вечерње литургије, које је припремило срца за тајну Оваплоћења. Следећи драгу српску традицију, заједница се потом окупила око паљења бадњака. Огњиште, чије је пуцкетање испунило ноћни ваздух, симболизовало је ватру која је грејала Богомладенца у Витлејемској пећини и светлост Христа која обасјава свет, уједињујући све у кругу топлине и ишчекивања”, прича “падре” Лопез који је пре преласка у православље био психотерапеут.

Објашњава да је литургију увеличала и песма локално хора који је оформио од око 40-так верника.

И у овом делу Јужне Америке прочитана је божићна посланица патријарха српског Порфирија, а Лопез каже да је на тај начин “духовно повезана мала православна заједница у Колумбији са Мајком Црквом у Србији”.

“Литургија није била крај, већ врхунац који се излио у празничну радост. Након примања Светих Дарова, прослава се наставила концертом божићних песама, које су биле прави мозаик православља широм света: чуле су се дубоке руске мелодије, весели српски напеви, украјинске хармоније, а као сведочанство оваплоћења вере на овој земљи, нису изостали ни традиционални колумбијски божићни напјеви. Ова звучна мешавина симболизовала је саборност Цркве, где сви народи славе једног Господа. Ноћ је завршена богатим братским агапеом”, прича Лопез.

Поносно истиче да су литургији и прослави Божића присуствовали верници из Србије, Русије и САД који су у овом делу света пронашли свој мир и основали породице.

“Ова прослава била је жива потврда да је парохија Пресвете Тројице место где се традиција живи аутентично, где је добродошлица свеопшта и где се радост вере дели на опипљив начин. Нека нас радост овог Рођења носи кроз целу годину”, каже овај свештеник.

Додаје да је део молитви православних верника био посвећен српском народу на Косову и Метохији, као и за очување српских светиња у јужној покрајини.

“Људи овде мало знају о Косову, и ближој историји Балкана. Они старији знају да је Косово било основни део Србије и да се након насилног сукоба, уз помоћ НАТО-а прогласило независним. За нас је Косово извор православља и душа наше вере”, поносно истиче.

Акција „Божић са децом“

Истиче и да већ 13 година парохија Пресвете Тројице у Медељину заједно са фондацијом Колумбија дигна организује догађај “Божић са децом”.

“Божић са децом се одржава у част Светог Николаја Мирликијског, заштитника деце и помораца. Ове године смо то организовали 18. децембра у насељу Ел Руби, у општини Јоломбо. Циљ је да и деци из удаљених крајева Колумбије пружимо дан радости, заједништва, дељења и среће”, објашњава овај свештеник.