Шест ствари које нисмо знали раније, а сазнали смо у 2025.

Ако сумирамо лекције које нас је 2025. година научила, ово је шест ствари које нисмо знали, а сада знамо:

1. Вештачка интелигенција није "алат будућности", већ садашњост

Раније се о вештачкој интелигенцији говорило као о технологији у настајању, а 2025. године она је постала основна инфраструктура – од претраживања и програмирања до новинарства, образовања и државне управе. Генеративни модели више нису експеримент, већ радно окружење, а граница између "човек ради" и "АИ помаже" постала је трајно замагљена.

Уместо питања да ли ће се користити и у којим сегментима, фокус се пребацио на начин и обим њене примене. Граница између људског рада и алгоритамске асистенције све је теже уочљива, што мења схватање продуктивности и одговорности.

Истовремено, регулаторни и етички оквири покушавају да прате брзину развоја вештачке интелигенције. Питања ауторских права, транспарентности и контроле остају отворена, док државе и међународне организације настоје да успоставе правила у области која се мења брже него што то закони могу да испрате.

2. Рат у Украјини није био у преломној тачки, ушло се у дугу фазу исцрпљивања

Постојала су очекивања да би рат у Украјини могао да уђе у завршну фазу. И током 2025. године говорило се о мировним плановима, али без дефинитивног решења на видику. Уместо тога, сукоб је прерастао у дуготрајан рат исцрпљивања, без јасног временског оквира и са сталним променама на терену.

Последице рата постале су видљиве далеко изван саме Украјине. Европске економије суочавају се са повећаним трошковима, док се у политичком простору појављују разлике у ставовима о даљој војној и финансијској подршци Украјини. Питање одрживости дугорочне помоћи постало је тема политичких расправа.

Рат у Украјини све више функционише као трајни фактор међународних односа. Утиче на безбедносне стратегије, војну индустрију и односе унутар савеза, пре свега Европске уније, при чему се брза и једноставна решења не назиру.

3. Блиски исток више није регионална, него глобална тачка нестабилности

Сукоби на Блиском истоку показали су да тај регион више не ствара само локалне безбедносне изазове. Свака ескалација има потенцијал да утиче на глобалне токове – цену енергената, поморски саобраћај, као и глобалну трговину.

Поред економских последица, криза у том региону снажно утиче и на дипломатске односе великих сила. Питања безбедности, савезништава и утицаја међународних организација поново долазе у фокус.

Блиски исток се све чешће посматра као простор у којем се преламају интереси глобалних актера. Тиме регион добија улогу ширег безбедносног чворишта, са последицама које се осећају далеко изван његових географских граница.

4. Западни свет није јединствен онолико колико се мислило

Раније се подразумевало да ће политички и вредносни консензус Запада остати стабилан. Сада је постало видљиво да Запад не наступа увек јединствено по кључним глобалним питањима и да постоје дубоке разлике у приступу рату у Украјини, миграцијама, енергетици, економским политикама...

Унутрашње политичке промене у појединим државама додатно су ослабиле заједнички консензус. Иако савезништва формално остају стабилна, начин доношења одлука постаје сложенији, уз чешће јавне несугласице међу досадашњим партнерима.

У таквом окружењу појављују се алтернативни облици међународне сарадње. Проширени БРИКС и слични формати нуде другачије моделе повезивања, посебно за земље које траже већу аутономију у односу на постојеће западне структуре.

5. Друштвене мреже више не обликују само јавно мњење, већ изборе и геополитику

Постало је јасно да друштвене мреже више нису само платформе за комуникацију. Алгоритми који управљају видљивошћу садржаја директно утичу на формирање јавног мњења и политичких наратива.

Утицај ових платформи нарочито долази до изражаја током изборних процеса и друштвених превирања. Начин на који се информације шире или ограничавају може имати пресудан утицај на политичку динамику у појединим државама.

Технолошке компаније тиме преузимају улогу актера са значајном политичком тежином. Одлуке о модерацији садржаја често се доносе без јасне демократске контроле, што отвара питања одговорности и транспарентности у дигиталном простору.

6. Свет се није успорио после криза, убрзао се

Након низа глобалних криза, очекивало се да ће 2025. година донети одређену стабилизацију. Уместо тога, темпо промена додатно се убрзао, како у технолошкој, тако и у политичкој и друштвеној сфери.

Процеси који су раније трајали годинама сада се одвијају у много краћим временским оквирима. Државе, институције и привреде суочавају се са сталном потребом прилагођавања, често без довољно времена за дугорочно планирање.

У таквом окружењу криза престаје да буде изузетак, а способност брзог реаговања и адаптације постаје кључна вештина појединаца, институција и држава.

Разумевање контекста постаје једнако важно као и само праћење догађаја. Јер оно што данас знамо није коначно знање, али јесте оквир у којем ће се доносити одлуке у будућности. Управо зато, ову годину треба започети са свешћу да се промене настављају – често много брже него што у потпуности можемо да их сагледамо.

За писање овог текста коришћена је помоћ ChatGPT-ја.