Како зградама и кућама продужити век – када је време за замену крова, фасаде или инсталација

Судски вештак Жарко Мишељић истиче да станари голим оком могу да примете напрслине на зидовима, али да није свака напрслина забрињавајућа.

“Постоје површинске напрслине, то је када напукне слој малтера, она се решава при кречењу и тиме није угрожена стабилност објекта. Веће напрслине јављају се на контактима носећих елемената, то може да се види голим оком”, додаје Мишељић.

Објашњава и да кварови на инсталацијама могу да се виде голим оком, као и да за то не треба стручњак.

“У зградама које имају лифтове, уколико се појаве неке грешке могу да се пријаве управнику, с тим што станари не смеју да предузимају никакве радње у санацији тих неправилности. Мора да се изабере стручно лице, односно фирма која ради тај посао”, објашњава Мишељић.

Век трајања стамбених зграда од 50 до 100 година

Указује да је, према неким искуственим подацима, век трајања стамбених зграда од 50 до 100 година.

“Шта утиче на век трајања зграде? Утиче сам пројекат зграде, утиче одржавање зграде, утичу климатски услови и низ других фактора. Да би зграда што дуже трајала, сигурно да је основни услов редовно одржавање зграде. Имамо хитне интервенције, текуће одржавање и инвестиционо одржавање”, навео је Мишељић.

Објаснио је да је у првих 10 до 15 година – углавном текуће одржавање; од 20 до 35 година – то је већ када треба да се раде неке интервенције, а после 40 година то је време када треба да се раде структуралне интервенције на згради.

Говорећи о томе колико се станара у зградама тога придржава, Мишељић каже да "људи полако улазе у систем".

“У почетку је то било мало тешко, али када су уведени ти управници, то је добра ствар за одржавање зграда, јер пре су управници били људи који су нестручни. Ипак, сада професионални управници, то су људи који знају шта треба да раде у згради. Значи, та сарадња између управника и станара је врло битна да бисмо згради продужили век”, сматра Мишељић.

Када је време за замену фасаде или крова

Говорећи о томе колико обично трају фасаде и када је време за њихову замену, Мишељић каже да имамо контактну фасаду, то је малтерисана фасада и имамо вентилационе фасаде.

“Контактне фасаде њихов век трајања је до 20 година. Значи, после 20 година потребно је да се уради нека интервенција, а ове вешане фасаде, њима је век трајања и до 50 година. Због тога што су нови материјали који су отпорни на разне атмосферске утицаје”, додаје Мишељић.

Када је реч о крововима, и ту се разликује век трајања у зависности од материјала.

“Имамо кровове од глинених материјала као нпр. црепа, век трајања је негде око 40 до 50 година. Ако имамо лимене кровове, то је зависно од врсте лима од 40 до 70 година. Ако имамо шиндру или теголу то је од 20 до 30 година. И равним крововима век трајања је између 20 и 30 година”, навео је Мишељић.

Неке поправке коштају мало, а кварови проузрокују енормне трошкове

Ствари које мало коштају, како каже, а чији квар проузрокује енормне трошкове – то су првенствено унутрашње инсталације.

“На пример услед промене притиска у систему вентил је напукао, дође до изливања воде, станар није у стану, када се врати у стан 10, 15, 20 центиметара воде. Значи, тај вентил да се промени, он кошта 200 динара, а последица његова је неколико хиљада евра за реновирање стана. Исто се односи и на грејање”, објашњава Мишељић.

На питање ко плаћа штету у том случају, истиче да то мора да сноси власник стана.

“У деловима зграде који су власништво физичког лица, станара, штету плаћа сам станар. У заједничким деловима уколико се јави штета, то је степениште, фасада, кров – ту плаћа скупштина станара, односно сви станари заједно плаћају”, закључио је Мишељић.