Због дуга инвеститора, извршитељ продао зграду – станари страхују да ће остати на улици
Најтеже слутње станара зграде у Војводе Степе 198 су се обистиниле – због дуга инвеститора од 15.000 евра извршитељ је продао зграду. Тако су станари који су своје некретнине пре 15 година уредно платили, који плаћају порез на имовину, струју, грејање, остали без њих. Ово није једини случај да су станари морали да плате или испаштају због дугова инвеститора, а правници кажу – једино укњижен стан значи миран сан.
Зграда у Улици војводе Степе 198 продата је на лицитацији 25. новембра. Фирма која је градила објекат отишла је у стечај, па је наложена продаја њене имовине, па тако и 20 станова продатих пре петнаестак година.
"Извршитељ је издао неко решење о продаји и сада се чека да извршитељ донесе и решење о предаји објекта. Тог тренутка када се донесе и то решење, тада се може сматрати да је посао, што се њих тиче, завршен. Тада нови поверилац или садашњи власник улази у посед и од тог тренутка технички он може да крене у исељење ове зграде и нас станара који овде живимо", каже Стеван Живковић, станар зграде.
Истиче да они инсистирају да правосуђе донесе неку привремну меру да се процес заустави.
"Да се ово заустави док се не окончају сви поступци које ми водимо и у судовимо у смислу доказивања наших власништва", додаје Живковић.
Са новим власником зграде још нису разговарали, а како кажу, један од начина да сачувају станове могла би да буде и нагодба, односно откуп станова, уколико то власник прихвати.
Комора јавних извршитеља: Дужни смо да спроведемо судску одлуку
Од председника извршног одбора Kоморе јавних извршитеља стигао нам је одговор у којем се наводи да "Kомора јавних извршитеља Републике Србије није законски овлашћена да преиспитује судску одлуку о продаји предметне зграде, нити да утврђује основаност навода станара да ли су они и колико платили предметне станове, већ је то надлежност суда".
"Јавни извршитељ је дужан да спроведе судску одлуку у свему како она гласи, а то значи да спроведе јавну продају непокретности и преда је купцу. Станари су као купци непокретности имали могућност да се договоре са банком као хипотекарним повериоцем да исплате део потраживања који се односи на њихов стан, а што нису учинили и да и сада имају могућност да исплате новог власника зграде и да постигну споразум", додају из Kоморе јавних извршитеља.
Станари су, кажу, банци понудили 175.000 евра како би измирили потраживање, али га је она ипак продала, како тврде, приватном лицу за 15.000 евра.
Рупа у закону
Од 2017. године, више од 500 грађана, који су били у опасности да остану без својих станова због дугова које нису направили они, већ инвеститори, обратило се Здруженој акцији кров над главом.
"То је једна рупа у закону, правна празнина која омогућава практично једну врсту преваре. Да људи након што купе своје станове, поштено их плате, закључе, овере уговор код нотара, док зграда не добије употребну дозволу они не могу да се књиже и у тој празнини су плен за наплату дугова који немају никакве везе са њима", објашњава Иван Златић из Здружене акције кров над главом.
Наглашава да људима који нису криви, ни дужни имовина страда због наплате дугова.
"Kрајем октобра Народна скупштина јесте усвојила нови закон који омогућава упис појединачне јединице и ако зграда није добила употребну дозволу. Оно што је важно питање сада за све нас – шта са људима који су страдали у међувремену", поручује Златић.
Усељавање у зграду која није прошла технички пријем носи ризике
Није реткост да се станари уселе у зграду која није завршена, а то носи одређене ризике, објашњавају стручњаци.
"Може инвеститора да удари ауто, може да премине и онда ће све да стане са градњом и са радовима. Може да не буде плаћена накнада Дирекцији за доприносе за изградњу. Ти доприноси за изградњу су прескупи, они су вредности једног стана. То мора да буду плаћено", објашњава адвокат Петар Учајев.
Међутим, додаје, главно је да зграда добије технички пријем.
"На основу позитивног техничког пријема касније прибављање употребне дозволе је најобичнија формалност", указује Учајев.
Често се догоди да инвеститор одступи од пројекта, односно изгради више квадратних метара, па зграда не може да добије употребну дозволу. Некад је разлог и неизграђена инфраструктура, као што је случај у Улици кнеза Вишеслава. Станари су се уселили још пре две године, а и даље чекају на пут, пешачку стазу, водовод и канализацију.
Различити су разлози због којих се станари уселе у зграду која није завршена, неки јер немају где, а неки из финансијских. Ипак, једини гарант да неће доћи до оваквих проблема јесте да је зграда прошла технички пријем и добила употребну дозволу пре усељења.
Коментари