Зашто је пропао избор 88 јавних тужилаца

Седница Високог савета тужилаштва, заказана да одлучи о избору 88 јавних тужилаца широм Србије, завршена је без именовања и без усвајања ранг-листа. У готово пет сати рада Савет није донео одлуке о кандидатима предвиђеним за попуну 48 тужилаштава - од основних и виших, до апелационих - у конкурсима расписаним током 2023. и 2024. године.

"Нажалост, због одсутности два члана Високог савета тужилаштва из редова јавних тужилаца основних јавних тужилаштава, те уздржаности у гласању два члана Савета приликом гласања о избору или утврђивању ранг листа, нити један јавни тужилац није изабран на јучерашњој седници. Тиме је по први пут у историји рада Високог савета тужилаштва дошло до тога да су конкурси на основу четири објављена огласа за избор 88 јавних тужилаца практично пропали. Сматрам да је због неутемељених, произвољних и личних разлога дошло до онемогућавања извршавања једне од основних и најбитнијих функција Високог савета тужилаштва, а то је избор јавних тужилаца и главних јавних тужилаца", наводи у саопштењу председник Високог савета тужилаштва Бранко Стаменковић.

Захтев за оставку Стаменковића

Због обарања свих ранг-листа и огласа за избор јавних тужилаца - Удружење судија и тужилаца затражило је оставку првог човека Високог савета тужилаштва Бранка Стаменковића.

Како наводе, он је пристрасним понашањем, злоупотребом своје позиције на јучерашњој седници и ироничним иступима таргетирао чланове Савета који нису присуствовали седници, оптужујући њих за неуспели избор.

Изостанак одлуке о избору - министар правде Ненад Вујић види и као последицу недостатка јасних критеријума - ко се и како бира.

"Тих критеријума колико видимо нема и из тог разлога је неопходно било поништити те све конкурсе, како бисмо повратили поверење јавно тужилачке јавности, а и уопште јавности у регуларност избора, начин избора и како би се бирали. Такође оно што сам указивао, а то је да ми имамо и одлуку Уставног суда која је поништила један конкурс и указали да приликом конкурса нисмо имали јасне, мерљиве и објективне критеријуме и поређење у односу на кандидате који нису изабрани", истиче Вујић.

Ко је добар, а ко лош тужилац

Горан Илић, јавни тужилац и некадашњи члан Државног већа тужилаштва сматра да сви ти наши општи акти који говоре о вредновању тужилаца нису толико добри да јасно дају одговор на то ко је добар, а ко лош тужилац, односно, ко треба да има предност код избора.

"Нажалост, нажалост, то често доводи од тога да најбољи не буду фаворизовани. А као што рекох, чини ми се да од једног броја чланова Савета из обе групације постоји потреба да се људи бирају, не по критеријуму - ко је добар а ко је лош, него да се креира изборна база за предстојеће изборе за Државно веће тужилаца односно високи савет тужилаца", указује Илић.

Шта даље

Ко би могао да седне у тужилачке фотеље убудуће би требало да прописује Правилник. Његова израда почела је летос. Много дуже - према речима упућених - тужилаштво се хронично суочава са мањком запослених.

"Морам да кажем да се тужилаштво већ дуже времена суочава са хроничним недостатком људи. Ја сам био заменик председника Државног већа тужилаца, то је тело претходило Високом савету тужилаца и ми смо у једном дужем периоду били блокирани, јер просто председница Државног већа тужилаца у то време, а сада врховна тужитељка, није хтела да сазива седницу. Чини ми се да чланови ВСТ, а пре свега врховна тужитељка, не прихвата да је то плуралистичко тело у којем постоје различите групе и да начин рада у том телу мора да буде компромис", оцењује Илић.

Оно што следи јасно је прописано - Високи савет тужилаштва дужан је да распише нови оглас, да поново спроведе поступак оцене кандидата, њихово рангирање и избор.