Сећање на 11. новембар 1918. године, када је потписано примирје у Првом светском рату – у Србији и многим земљама широм света слави се као Дан примирја.
Србија обележава Дан примирја
Председник Владе Србије Ђуро Мацут положио је јутрос венац на Споменик незнаном јунаку на Авали, поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату.
Дан примирја у Првом светском рату обележава се данас у Србији низом церемонија, полагањем венаца и одавањем почасти, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је потписано примирје, чиме је окончан Први светски рат.
У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, 11. новембра 1918. године у 11.00 потписано је примирје у Првом светском рату.
Примирјем из вагона силе Антанте и Немачка окончале су сукоб пре 105 година. Ипак, ту није био крај.
Преговори о условима мировног споразума су настављени, а потом и договорени, али тек Версајским миром 28. јуна 1919. године, Први светски рат је и званично окончан.
Дан примирја се обележава у исто време у свим главним градовима држава победница, попут, поред Србије, и Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда, Белгије.
У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала по попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.
Дан примирја у Првом светском рату се као државни празник у Србији прославља од 2012. године.
Амблем Дана примирја чине мотив цвета Наталијине рамонде и мотив траке Албанске споменице.
Симбол празника је Наталијина рамонда - цвет феникс, јер и када се потпуно осуши – може поново да оживи после кише или мало заливања.
Име је добила по краљици Наталији – Ramonda nathaliae.
Само тридесетак биљних врста има ту особину. Рамонда је откривена тридесетих година XIX века у Шпанији, али ју је као нову врсту открио Јосиф Панчић 1874. године. Назвао ју је рамонда сербика (Ramonda serbica).
Сава Петровић, лекар на двору краља Милана, открио је десет година после Панчића, да на Балкану постоји још једна врста са другачијим листовима. Назвао ју је по краљици Наталији – Ramonda nathaliae, Наталијина рамонда.
Данас је овај цвет, због необичне особине да оживи и након потпуног сушења, симбол издржљивости српске војске у Првом светском рату, али и симбол страдања српског народа који је после тога успео да обнови своју државу.
Албанска споменица, медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније, успостављена је 5. априла 1920. године указом престолонаследника принца-регента Александра Карађорђевића у тада већ новој држави – Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
На аверсу медаље, испод орла, налази се медаљон уоквирен ловоровим венцем са профилом главе Александра Карађорђевића и натписом: СВОЈИМ РАТНИМ ДРУГОВИМА АЛЕКСАНДАР. На реверсу је натпис у три реда: ЗА ВЕРНОСТ ОТАЏБИНИ.
Коментари