Сахрањен игуман Хиландара

Игуман свете царске лавре Хиландара, високопреподобни архимандрит Мојсије, сахрањен је данас на манастирском гробљу у присуству хиландарског братства, игумана и монаха других светогорских манастира.

Сахрани Игумана Мојсија присуствовао је и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, речено је Танјугу у београдској Задужбини светог манастира Хиландара.

Архимандрит Мојсије, који је преминуо у неељу на у Светој гори у 87. години, сахрањен је према светогорском поретку, 24 сата по упокојењу, на малом манастирском гробљу у близини улаза у Хиландар.

На хиландарском гробљу почива само неколико монаха јер се, како налаже хиландарско правило, њихови посмртни остаци након седам година ваде из гробова и полажу у посебну ризницу-костурницу у самом манастиру.

Једини мирјанин сахрањен на том гробљу је велики добротвор Хиландара Ђорђе Рош, који је у манастир пребегао у време комунистичког режима у Југославији.

Игуман манастира 18 година 

Игуман Мојсије провео је у Хиландару 44 године монашког живота од чега 18 година као настојатељ Свете српске царске лавре.

Према речима директора Задужбине Хиландара, Миливоја Ранђића, архимандрит Мојсије биће упамћен као велики духовник који је оформио и васпитао читаву једну генерацију монаха који данас раде на обнови манастира страдалог у пожару пре шест година.

Рођен је у Каменици код Ваљева, а световно име му је било Станислав Жарковић.

Постао је жички искушеник у време када је игуман манастира Жича код Краљева био чувени Николај Велимировић.

У тај манастир Станислав Жарковић је дошао је 1938. са 16 година, а у време Другог светског рата отишао је из Жиче у Хиландар на Светој гори, где се, кад се рат завршио, замонашио.

Отац Мојсије постао је игуман Хиландара 1991. године, а био је и великосхимник, монах који има много веће дужности приликом молитве од других монаха. У Србији не постоји ни један великосхимник, а на Хиландару поред Мојсија била су још само двојица таквих монаха.

Српска светиња Хиландар је један од 20 светогорских манастира и мноштва скитова и усамљених монашких ћелија који су расути на полуострву Атос на Халкидикију који се уздиже над Егејским морем.

Хиландар је 1189. године византијски цар Алексије Трећи поклонио великом српском жупану Стефану Немањи, његовом сину Растку Немањићу каснијем првом српском архиепископу - Светом Сави, "и Србима на вечни поклон".

Манастир је био и остао духовни и просветно културни центар српског народа, и за протеклих више од 800 година представљао ризницу културног и духовног блага Србије и Европе јер су у њему стваране и чуване драгоцености хришћанског света, његове историје и традиције.

Пре шест година, 4. марта 2004, у катастрофалном пожару страдали су многи верски и други објекти Хиландара, на чијој обнови се интензивно ради, а у којој је ревносно учествовао и архимандрит Мојсије.