Церски сир за европске трпезе

Козји сир врхунског квалитета производ је пензионисаног агронома Момчила Булатовића из села Глушаца, код Шапца. Будимировићев сир носилац је две златне медаље на светским сајмовима у Бриселу и Москви.

Да би осмислио тајанствену рецептуру, Момчило Будимировић, пензионисани професор Високе пољопривредне школе, консултовао се са бројним стручњацима користећи обимну француску литературу.

После деценије истраживања у свом мини-погону, Будимировић дневно произведе 10 килограма сира који се разлива у калупе, а потом облаже млевеном храстовом кором.

"Храстова кора је позната као производ у природи. Мало је експлоатисана, али у овом случају даје сјајне резултате, јер садржи минерала и неке витамине", рекао је Будимировић.

Кад се са старог храста скине кора, онда се између коре и стабла јавља плесан и она доприноси здрављу и укусу сира, објашњава Будимировић.

За килограм Церског козара, сира који кошта око 1000 динара, потребно је 15 литара козјег млека познатог по глобулину, корисном за здравље.

За производњу чији циклус траје месец и по дана, Будимировић користи млеко са сопствене фарме, али и млеко других произвођача.

Тајну производње сира чува и 93-годишња Наталија Вешић, Момчилова тетка, која за мерење додатака не користи наочаре.

"Ја сирим, а они ми помажу када треба да спакујемо и сипамо у калупе", рекла је старица.

Коза је била симбол сиромаштва, а сада је симбол боље будућности, како кажу Мачвани који га производе.

Сир се тренутно може пробати само у елитним домаћим хотелима, а посредством једне аустријске компаније, ускоро ће бити и на европским трпезама.