Живот жена на селу – рад од јутра до мрака, често без плате и здравствене заштите

Од њих се очекује све – од бриге о деци и породици, преко свих кућних послова, до радова у штали и на њиви. Како њихове мајке, тако сада и оне, уз обавезу више јер многе раде и у фирмама.

"Ту је и пољопривреда и пластеници, и њиве, и ливаде. Супруг ради са дрвима, значи ту је обавеза да се спреми и ручак и доручак, да се дочекају, да се испрате. За себе нађем времена, али некад и не спавам", указује Ирена Радоњић из села Лалинац.

Слађана Божиновић из села Округлица истиче да се на селу живи јако мучно.

"Много се ради, а мало заради. Али има најздравију храну", каже Слађана.

У сваку теглу, а много их је, стаје много више од зимнице – рад у пластеницима и воћњацима читаве године и сати уз шерпе и шпорете. Уз све друге послове.

Сајам зимнице у Црнољевици за жене из тог и других сврљишких села шанса је за предузетнички подухват и допуну кућног буџета.

Рад невидљив и недовољно плаћен

Њихов рад углавном је невидљив и недовољно плаћен, па су економски зависне јер најчешће немају ни власништво над имовином. Општина Сврљиг настоји да ту слику промени.

"Европски пројекти, где смо успели да добијемо средства како би женама обезбедили нека средства за рад, а то су углавном били пластеници, за то су биле највише заинтересоване. У том моменту је био услов да жена буде носилац газдинства и, наравно, тада смо добили стотинак нових газдинстава на име жена", напомиње Татјана Лазаревић, заменица председника Скупштине општине Сврљиг.

И држава ради на оснаживању жена на селу, препознајући проблем њихове неадекватне здравствене и социјалне заштите, недовољног приступа информацијама и културним и образовним садржајима, дискриминације и недовољне укључености у одлучивање на свим нивоима.

"Без обзира на напредак који јесте учињен претходних година, ми и даље немамо најбољи модел за њихово учешће у томе и још нема пуне подршке за остварење свих њихових потенцијала", упозорава Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

Важно је, напомињу, радити и на подизању свести самих жена о њиховим правима и механизмима заштите, осамостаљивању и економском оснаживању.