Вреди ли хуманост у Србији – проблеми и потенцијали социјалних предузећа
Иако је Закон о социјалном предузетништву донет пре три године, предузећа која послују на принципима хуманости и друштвене одговорности још немају право на подстицаје из буџета, пореске и друге олакшице. Зато не чуди, кажу стручњаци, да у Србији има тек тридесетак регистрованих социјалних предузећа, иако на принципима солидарне економије послује више од 1.000 привредних субјеката. За сада један од највећих донатора социјалних предузећа у Србији је Европска унија.
Социјална предузећа враћају најмање 50 одсто својих прихода друштвеној заједници. Производе на еколошким принципима, баве се проблемима особа са маргине и запошљавају их. Чак и они који за социјална предузећа нису чули, чули су за "Лице улице". Друштвено ангажовани магазин који на улици продају социјално угрожене особе.
"Ми апсолутно никакву сарадњу са државом немамо. Покушавали смо од самог почетка да је успоставимо, али то никада није успело. Једино смо некада давно имали врло ограничену сарадњу са Министарством културе", наводи Николета Косовац из Фонда "Лице улице".
Социјална предузећа у Србији производе и храну, природну козметику, баве се рециклажом и прерадом сировина у рекламни и канцеларијски материјал. Њихови најчешћи клијенти су велике приватне корпорације, али стручњаци кажу да би куповина од њих требало да буде и обавеза јавних предузећа.
"Социјална предузећа и они који послују на тај начин не виде велики смисао у стицању статуса. Тиме добијају само додатне обавезе – морају да извештавају, да на неки начин предају држави неку врсту извештаја о свом пословању, али не добијају конкретне бенефите, чак ни у погледу промоције или видљивости", објашњава Невен Мариновић из организације "Смарт колектив".
Финансијски допринос и отпорност у кризама
Иако је примарни циљ социјалних предузећа корист за друштвену заједницу и осетљиве групе, њихов финансијски допринос привреди није занемарљив. У време короне и економске кризе социјална предузећа показала су висок ниво прилагодљивости и отпорности, кажу истраживања Европске уније у којој свако шесто предузеће има префикс социјално.
"Веома смо посвећени развоју социјалних предузећа на Западном Балкану. Она нуде практична решења за социјалну инклузију и еколошке изазове. ЕУ подржава развој тог екосистема у Србији, јер ће то побољшати животе рањивих група и ојачати локалне економије. У ЕУ расте број успешних социјалних предузећа која показују да бизнис може допринети позитивним друштвеним променама", изјавио је Метју Пено, програмски менаџер у Делегацији ЕУ у Србији.
Чекање на акциони план
Иако су стручњаци очекивали да ће после усвајања Закона о социјалном предузетништву бити усвојен и акциони план који би уредио ову област, тај документ се и даље чека. Да ли ће и када Србија почети да подстиче ову област, одговор нисмо добили у ресорном министарству.
За сада један од највећих донатора социјалних предузећа у Србији је Европска унија. Иако производи социјалних предузећа нису видљиви великом броју потрошача, стручњаци кажу да се све више грађана интересује и да су спремни да плате и вишу цену за нешто што је добијено на одржив и хуман начин.
Коментари