Право јавности да зна - ко тражи, ко крије, а ко злоупотребљава информације

Данас је  Међународни дан права јавности да зна. Двадесет једну годину након што је Србија дала грађанима кључ за закључана врата администрације, РТС проверава да ли су се та врата заиста откључала.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић рекао је за РТС да је наш Закон из 2021. године проглашен као други у свету где можете да тражите све информације од сваког органа и било ко из целог света.

Према његовим речима, информације најчешће таже грађани појединци (50 одсто), затим удружења (39 одсто), новинари (4,5 одсто), политичке странке.

На питање да ли они који траже информацију и добију одговоре, Повереник је рекао да би на то питање много лакше одговорио пре три године, јер је тада закон коришћен искључиво у сврху у коју је донет, сврху приступа информацијама од јавног значаја у пословању било ког органа власти, дакле могућност приступа било коме.

Међутим, како је рекао, неко је нашао рупу у закону и почео да злоупотребљава то право.

“Мислим на једну групу адвоката са нешто већим бројем грађана с којима су у спрези. И, нажалост, тај број се шири, злоупотреба расте. У десетинама милиона, преко 75 милиона смо ми, мислим на службу повереника, морали да наложимо по ставу управног суда првостепеним органима власти да плате трошкове жалбе. Повереник је до сада платио нешто преко 6 милиона из својих средстава”, рекао је Мариновић.

То је, истиче, страховит ударац на буџете малих органа власти, као што су месне заједнице, прешколске установе, центри за социјални рад, домови здравља, установе културе, библиотеке, музеји и слично.

Класичан пример злоупотребе

Описао је како изгледа та злоуптреба на најкласичнијем примеру.

“Захтев за информацијом - доставити ми документ који садржи податак о пет највиших плата у вашем органу. И пошаље се на 1.500-2.000 адреса и онда само чекате. Чекате да прође рок од 15 дана. Ако сте онај који злоупотребљава, молите бога да не добијете одговор, јер онда ће вам жалба свакако бити усвојена и 50.000 ће лећи на ваш конто", објаснио је Повереник.

Има случајева, каже, где су поједини адвокати у спрези са грађанима - фиктивно су запослили те грађане у својим адвокатским канцеларијама и они пишу захтеве.

“У том тренутку још увек се не спомињу адвокати. Када дође до жалбе, онда ангажују адвоката и наравно траже трошкове жалбе”, рекао је Мариновић.

Навео је да је до пре три године, удео адвоката у жалбама је био занемарљив, отприлике 7-8 одсто жалби су писали адвокати, а сада скоро 90 одсто, што показује да су нашли, како је рекао, извор богаћења.

“Да не будем погрешно схваћен, да нападам адвокатску професију, напротив, огроман број адвоката, заправо велика већина, раде часно и поштено свој посао. Међутим, требало би и сами мало да очисте своје редове. Ми смо писали дисциплинске пријаве, против пар адвоката смо поднели и кривичне пријаве и воде се поступци”, рекао је Мариновић.

Навео је да је неко неколико поштара остало без посла јер су били у спрези са адвокатима и чекали да прође рок за уручење.

Како спречити злоупотребу

Истакао је да постоје три начина борбе да се спречи даљу злоупотребу.

“Једно је измена закона, надам се да ће да буде у октобру на редовном заседању Скупштине, јер смо предвидели одредбу да свако сноси своје трошкове поступка по жалби. Друго, да се промени став Управног суда. И треће, оно што Повереник већ ради, када препознамо злоупотребу решења, одбијамо жалбу и самим тим не досуђујемо трошкове. Нажалост, али и очекивано, сва та решења су сада по тужби тих адвоката против нас пред Управним судом”, навео је Повереник.