Од бесправне градње до катастра – нови закон за старе проблеме

До краја године у само неколико кликова могло би да се уписом права својине реши питање 4,8 милиона бесправних објеката који сада не могу ни да се продају, ни ставе под хипотеку. Влада Србије усвојила је предлог Закона, а Републички геодетски завод објавио брошуру за упис непокретности у оквиру најављеног закона о легализацији. Адвокат Биљана Милошевић објашњава да је најављене мере потребно додатно усавршити тако што ће за упис у катастар евиденције уважити одређене правне чињенице, попут плаћања комуналних услуга и пореза на објекат, које фактичког власника везују за нелегално изграђени објекат.

Адвокат Биљана Милошевић указује да право на легализацију објекта имају особе које су фактички власници објекта.

"Њихова права ће се уписати у катастарску покретност под одређеним условима. Међутим, као што је и претходно постојао проблем на земљишту и овог пута не знам да ли ћемо успети у томе, с обзиром на то да постоје велики проблеми у виду непренетог права власништва на земљишту", сматра Милошевићева.

Према подацима са сајта Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, на територији града Београда тренутно је највише нелегалних објеката – укупно 266.655, од чега највише стамбених (203.298), затим помоћних стамбено-пословних и пословних, док је мање нелегално изграђених комерцијалних, економских и производних објеката. Највише нелегалних објеката у Београду је у Калуђерици, Борчи, Овчи и на Алтини.

"Ја живим на Калуђерици. Откако је мој отац 1976. купио катастарску парцелу и бесправно изградио објекат, па до самог озакоњења 2018. протекло је, ето, 42 године. Конкретан проблем у нашем случају био је у томе што је од нашег првог захтева за озакоњење преминуо један од сувласника катастарске парцеле, после чега његови наследници дуго нису успели да реше оставинску расправу. У моменту када је мој отац постао власник један кроз један, тада смо могли да спроведемо и легализацију објекта", објашњава проблематику саговорница Јутарњег програма.

На питање шта је до сада био најчешћи разлог спречавања легализације објеката, Милошевићева напомиње да је то нерешен статус земљишта на којем је објекат изграђен.

"Дакле, оно што се сматра грађењем на туђем земљишту. Људи су пре 30 или 40 година куповали земљиште у тренутку када већи део тог земљишта није био у промету. Самим тим, власништво није могло да се пренесе. Такође, проблем је и када се власништво води на особу која је преминула, тада долазимо у један ћорсокак", закључује Милошевићева.

Наводи да је потребно да се најављене мере додатно усаврше кроз скупштинску процедуру.

"Потребна су додатна решења како би највећи број објеката заиста био уписан у катастар покретности. Сматрам да ако већ не постоји правни основ – ако су људи градили на туђем земљишту – не би било лоше да се правне чињенице везују директно за објекат и њиховог власника. Рецимо, ако је власник дуги низ година плаћао порез на објекат и ако је тај објекат уцртан у катастру, уколико постоји уверење о кућном броју и власник редовно плаћа рачуне за комуналне услуге, то су правне чињенице које се везују директно за објекат и омогућују власнику нелегалног објекта да се на основу ових чињеница упише у катастар евиденције", закључује адвокат Биљана Милошевић током гостовања у Јутарњем програму Радио-телевизије Србије.

Цело гостовање можете да погледате у видео запису на почетку текста.