Шта је све стајало на путу онима који су хтели да легализују своје куће - Калуђерица као пример

Добрица Миленковић од 1979. године живи у Калуђерици и до данас није успела да легализује кућу.

"Мој муж који је желео да отвори ауто-сервис, није могао, док све те услове немамо и морали смо чак и контејнер да купимо да би могао да региструје радњу. Стално су обећавали - биће тад, биће тад, важо да сте поднели захтев. Плаћамо и струју и воду и телефон и канализацију, све плаћамо", испричала је Добрица.

Према подацима са сајта Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, на територији Града Београда тренутно има 266.655 незаконито изграђених објеката. Највише стамбених, чак 203.298. Потом помоћних, стамбено-пословних и пословних, док је мање нелегално изграђених комерцијалних, економских и производних објеката.

"Оно што је у суштини утицало на то да се повећа број нелегално изграђених објеката од деведесетих до данас су социјални проблеми који су настали деведесетих година због ратова, санкција и онога кроз шта смо прошли, а са друге стране због тога што држава није благовремено правила планске документе, поготово у унутрашњости и просторне планове насељеног места да би људи могли да добију грађевинску дозволу у редовном поступку. Са друге стране, нелегална градња је била јефтинија јер се није плаћала накнада за уређење грађевинског земљишта и остало што су они који су радили легално морали да плате", каже Ненад Ђорђевић, председник Управног одбора "Кластер некретнине".

"Држава је у протекле три деценије донела десетак закона и подзаконских аката, односно измена тих закона, којима је пробала да реши проблем бесправних објеката. Нажалост, само је симболичан број објеката легализован по тим законима. Између два закона је ницало чак и по 100.000 нових објеката", каже новинар Зоран Матковић.

Шта успорава легализацију

Легализацију, објашњавају стручњаци, највише успоравају нерешени имовинско-правни односи.

"На примеру Београда то изгледа тако да је осамдесетих и деведесетих година прошлог века био забрањен промет земљишта. У пракси је то функционисало тако што продавац и купац изађу на ледину, узму метар, измере део те парцеле, потпишу неки уговор на неком парчету папира, то потпишу и два сведока и тако су сазидана велика насеља у околини Београда", напомиње Зоран Матковић.

На територији Београда највише нелегалних објеката има у Калуђерици, Овчи, Борчи и на Алтини.

Нелегални објекти не могу да се ставе у промет, као ни под хипотеку, а велики број нема ни услове за прикључење на комуналну инфраструктуру, па немају ни воду ни струју.