Када младост притисне гас – данак неискуству плаћа сваки пети страдали возач

Дејан Стевић је, гостујући у Београдској хроници, навео да је управо брзина најчешћи одлучујући фактор у несрећама у којима страдају млади. Истакао је да је током ове године процесуирано чак 500.000 случајева прекорачења брзине.

"Од укупно 65 младих који су страдали у несрећама 2025. године, 18 је изгубило живот у недељу, а 14 у суботу – дакле, током викенда. Несреће се најчешће дешавају након 23 часа, када млади уопште не би смели да управљају возилом. Закон је добар, али надзор очигледно није", истиче Стевић.

Према његовим речима, кључ је у свесности последица, јер се ради о неискусним младим возачима. Такође напомиње да родитељи сносе материјалну одговорност за штету коју у саобраћају начини малолетник.

"На почетку септембра, возач рођен 2002. године у Аранђеловцу, управљајући џипом марке 'порше', са мотором три пута снажнијим него што је законом дозвољено, изгубио је контролу, ударио у бедем и погинуо на лицу места. У Новом Саду, возач мотоцикла рођен 2008. године усмртио је пешака рођеног 1949, док је у Нишу возач рођен 2001. усмртио пешака рођеног 1948. године", наводи Стевић.

Опасност иза кривине

Милица Митровић Филиповић објашњава да млади нису свесни ризика који вожња носи и често мисле да је довољно знати држати волан и мењати брзине како би били добри возачи. Не препознају важност односа према другим учесницима у саобраћају – пешацима, брзини, мобилним телефонима.

"У вожњу улазе са позитивним емоцијама, не знајући шта може да их сачека иза кривине", наводи она и додаје да млади често занемарују ретровизоре, као и да не праве разлику између симулације у видео-играма и стварности.

Напомиње да је систем обуке данас бољи него раније, посебно у теоријском делу – са минимумом од 40 часова, али истиче и да родитељи имају важну улогу у едукацији младих о правилима понашања у саобраћају.