Где бацимо смеће кад склонимо канту – зашто очишћена депонија постаје ново ђубриште

Према извештају Агенције за заштиту животне средине, регистровано је 129 несанираних депонија у 2023. години. То су велике депоније око којих постоји договор у локалној самоуправи да ђубре одлажу баш ту.

Министарство заштите животне средине пету годину заредом ради на системском решењу несанираних депонија, док упоредо финансира стварање регионалних центара за управљање отпадом.

"Управо кроз ову базичну инфраструктуру коју стварамо кроз отварање нових регионалних центара, као што је рецимо Каленић у Убу. Ту гравитира 15 општина. Они затварају своје несаниране депоније, што значи да ће грађани имати квалитетнију животну средину у тим локалним самоуправама", изјавио је државни секретар Министарства заштите животне средине Адам Шукало.

Објашњава да ће отпад тако ићи у регионалну депонију која ће по најсавременијим европским и светским стандардима ту да се даље да се деложира.

Уклањање депонија где нема центара за отпад

Свако уклањање ђубрета је добро, ипак постоји бојазан да на оним местима где нема центара за управљање отпадом, по уклањању несаниране депоније на другом месту поново нићи нова дивља депонија.

Инжењер заштите животне средине Игор Јездимировић зато инсистира да Министарство усмери средства само локалним самоуправама које су укључене у регионалне центре.

"Ви имате једну канту коју ја сад склоним, а ви и даље правите отпад. Ако немам другу канту да вам дам, ви ћете бацити поред места где је била канта. Морате ми обезбедити место где да оставим тај отпад. Ако то не урадите, опет настаје нешто што зовемо дивља или несанирана депонија", каже Јездимировић.

Рума, пример добре праксе 

Стручњаци и званичници су сагласни у Руми више неће бити ђубришта, зато што је створен регионални центар за управљање отпадом, где ће се односити смеће сада када је уклоњена несанитарна депонија.

"Затворила је своју несанирану депонију оног тренутка када је имала могућност да отпад носи на регионалну депонију – Срем-Мачва. Нажалост, да то није био случај, одмах бисмо поред затворене депоније имали нову, јер отпад свакодневно настаје – у просеку 1,3 килограма по особи", инсистира Јездимировић.

Адам Шукало наглашава да је конкурс расписан за све јединице локалне самоуправе - општине, односно градове.

"Ви не можете проценити где се могу појавити дивље депоније, јер несаниране депоније имају неку другу карактеризацију и оне на други начин описују и нормативно и суштински своју употребну вредност која се завршава управо отварањем ових регионалних центара", истиче Шукало.

Бесконачно уклањање дивљих депонија

Из Министарства наглашавају да улажу и у уклањање дивљих депонија.

Таквих, према подацима Агенције за заштиту животне средине, постоји више од 2.500 таквих сметлишта.

Међутим, подаци Агенције показују и да се 85 одсто уклоњених дивљих депонија враћа се на истом том месту или као нова депонија.

Државни секретар у ресорном Министарству наглашава да је недавно организован конкурс за уклањање дивљих депонија.

"За десетак дивљих депонија издвојена су средства – око 2.800.000 динара смо издвојили. Па да ли је то Палилула, да ли је Нови Београд, да ли је Стари град, свуда може да се направи дивља депонија", објашњава Шукало.

Позивао је на савест грађана да не бацају смеће и отпад тамо где виде да је остављено.

Пет година акција уклањања несанитарних депонија

Од 2020. године до данас сређено је 15 несанираних депонија, рачуна Министарство.

Да сутра не би настале нове дивље депоније, потребно је да грађани савесније поступају, али и да држава обезбеди више центара за отпад.

У супротном ће се у круг стварати депоније, а затим финансирати њихово уклањање.