Читај ми!

Професор Борис Антић о узроцима несреће у Земуну – људски фактор и контрола професионалних возача

Након што је шеснаестогодишња девојчица погинула у Земуну на пешачком прелазу, када је возач аутобуса прошао на црвено светло, професор Саобраћајног факултета др Борис Антић упозорава да је људски фактор узрок у више од 90 одсто саобраћајних незгода. Он наглашава значај системске контроле професионалних возача, додатне едукације и одговорности транспортних компанија, али и подсећа да технички исправни и исправно коришћени безбедносни системи као што су појасеви и ваздушни јастуци – често представљају последњу линију одбране од трагичних последица.

Шеснаестогодишња девојчица погинула је у тешкој саобраћајној несрећи која се догодила јуче у Земуну. Девојчица је страдала када ју је на пешачком прелазу ударио аутобус ГСП-а. Возачу аутобуса одређено је задржавање због постојања основа сумње да је изазвао несрећу проласком кроз раскрсницу на црвено светло.

Борис Антић, професор Саобраћајног факултета и члан Комитета за безбедност саобраћаја наводи за РТС да је у оваквим случајевима најважније сачекати званичне резултате истраге, коју спроводи надлежно тужилаштво.

"Након увиђаја који обавља полиција, следе технички преглед аутобуса, машинско и судско-медицинско вештачење. Уколико постоји сумња на употребу психоактивних супстанци, спроводи се и психолошка анализа. Коначни одговор даје саобраћајно-техничко вештачење", наводи Антић.

Ко контролише професионалне возаче?

Према Антићу, одговорност за контролу здравствене и психофизичке способности возача лежи на компанијама у којима су запослени возачи.

"Непосредни надређени, који врши примопредају возила, мора да уочи евентуалне проблеме и спречи да возач управља возилом уколико постоје индиције да нешто није у реду", каже он.

Санкционисање и награђивање су кључни елементи у систему компанија.

"Они који се понашају одговорно и возе безбедно и економично треба да буду награђени, док они који често праве прекршаје морају сносити последице", истиче професор.

Млади возачи и смањени критеријуми?

Због недостатка професионалних возача на тржишту рада, закон је омогућио да млађи кандидати постану возачи аутобуса. Међутим, професор упозорава да је све чешћа појава ангажовања страних возача.

"Ангажују се возачи из азијских земаља, али није јасно у којој мери су адекватно обучени и под контролом. Ми се залажемо за периодичну додатну едукацију на годину или две како бисмо се подсетили на кључне факторе безбедности, попут времена реакције, дужине кочења и кинетичке енергије у судару", објашњава Антић.

Људски фактор у 93 одсто несрећа

Антић наглашава да је, према светским истраживањима, човек главни или један од кључних узрока у више од 90 одсто саобраћајних незгода.

"Ниједна несрећа се не дешава због једног фактора. Најчешће је то ланац догађаја – од грешке у процени брзине и удаљености, до утицаја пута, возила или околине", каже он.

Техничке неисправности су ретке, али важне за анализу

На питање о појму "ибертураже", професор одговара да је реч о реткој појави, али да је свака таква ситуација предмет озбиљног истраживања.

Посебну улогу у утврђивању узрока играју уређаји попут CDR (Crash Data Recorder), који бележе параметре пре и током судара – брзину, број обртаја, понашање возача и стање управљача.

Безбедносни системи – последња линија одбране

Поводом вести да је трудница повређена у незгоди, а да је захваљујући отварању ваздушног јастука избегнута тежа повреда, Антић подсећа на значај техничке исправности и правилне употребе безбедносне опреме.

"Ако већ дође до незгоде, важно је да заштитни системи буду активирани и спрече фаталне повреде. Ваздушни јастук је додатни систем безбедности који допуњује сигурносни појас. Оно што је најважније јесте да сви путници, укључујући возача, буду правилно везани појасевима и да се деца превозе на безбедан начин", упозорава он, додајући да је најопасније превозити децу на предњем седишту без појаса.

"Често истичем да је најопасније превозити децу на предњем седишту, посебно ако нису везана, јер ваздушни јастук излази из лежишта брзином већом од 300 километара на час, и у року од 0,1 до 0,2 секунде добија пуни облик, што може нанети озбиљне или фаталне повреде", наводи Антић.

"Људске грешке се не могу увек избећи, али можемо учинити све да последице не буду фаталне", закључује Антић.

Цело гостовање Бориса Антића у Београдској хроници можете погледати у видеу на почетку текста.

субота, 30. август 2025.
30° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом