Београд изгубио десет одсто зеленила за две деценије - температуре све више, дрвореда све мање

У протекле две деценије Београд је изгубио око 10 одсто зеленила. Професор Шумарског факултета Ненад Ставретовић рекао је за РТС да треба радити у правцу пошумљавања и озелењавања, али да ни 300 нових младих стабала не могу заменити једно старо од 30 до 100 година. Проф. Ставретовић истиче да се Београд шири и да одређени статистички подаци који нам показују одређене проценте у ранијем периоду и сада, не могу се директно упоређивати.

"Ако узмете у обзир некадашње шуме Београда, на пример  Кошутњак је 1892. године био приватно власништво. Онда је ова шума постала ловиште за богатије људе и кнежеве. Зато је и добила име Кошутњак по кошутама. Пре 130 година ту је било и других дивљих животиња и птица", рекао је Ставретовић.

Последњи пут, наводи професор, пре десетак година је видео крдо срна у Макишу, напојиле би се водом између Железника и Остружнице и отишле даље у шуму.

Циљ Секретаријата за заштиту животне средине је да до 2030. године, Београд буде 20 одсто под шумама.

"Волим добре планове и желим да верујем у њих, али сам скептичан. Имам година и искуства у пракси. Имали смо сличне циљеве и 2010. године да постигнемо ту шумовитост Београда и да постигнемо повећање броја метара зелених површина у самом граду. Од 2010. године до данас и једно и друго се смањује", наводи професор Шумарског факултета.

Озелењавање није проста математика

Ставретовић је рекао да зелени кровови могу да помогну, али у мањој мери.

"Често смо имали, нажалост лошу, демагогију ′Засадићу 30 стабала, а посећи ћу једно велико′. То не може да се мери. Једно дрво које је 30 или 100 година старо, не могу заменити ни 300 нових младих стабала. Наравно треба радити у правцу пошумљавања и озелењавања. Данас су ту и просторни планови, поготово у Београду, где сви треба да имају мало више обзира према области шумарства и према области озелењавања градова", истакао је Ставретовић.

И овог лета, били смо сведоци тропских температура које су биле преко 35 степени Целзијуса.

"Шума живи, шума дише, шума производи кисеоник. У једној улици са дрворедом знатно је мања температура. Имате много слика на интернету где можете да нађете Теразије и централни део града. Травњаци неколико степени смањују температуру. Дрвеће смањује десетак степени температуру. То је неки осећај који сви ми имамо", истакао је професор.