Кафа све скупља, да ли ће нам шољица омиљеног напитка постати луксуз

Кафа - напитак без којег многи не могу да почну дан, последњих недеља поново је тема грађана који се чуде колико је поскупела, али и економиста који прате дешавања на тржишту. Шољица кафе могла би ускоро да буде прави мали луксуз.

Јер, цена кафе арабика је на берзи у Њујорку порасла на двомесечни максимум након што су били мразеви у Бразилу, па ће род бити мањи од очекиваног.

Професор Економског факултета у Београду Вељко Мијушковић наводи да је поскупљење кафе резултат комбинације више глобалних фактора, као што су  климатске промене које погађају производњу, раст потражње широм света, проблеми у ланцима снабдевања, трговинска ограничења, промене на берзи, спекулације на тржишту.

Тренд за сада, како каже, није повољан и може се очекивати да ће у неким наредним месецима доћи до раста цене.

“Остаје да се види, наравно, шта ће се дешавати са неповољним климатским факторима, уколико се они примире, јер тренутно имате комбинацију свега претходног, плус мање залихе робе на глобалном нивоу, уколико се то негде стабилизује, ми онда можемо очекивати да ће цена да се стабилизује, али тешко да ће да падне“, рекао је Мијушковић.

Навео је да се код нас ефекти свега овога осете неко време касније.

"Постоји одређени одложени ефекат, у зависности од тога колико је робе већ присутно од стране увозника и такозваних ростера, односно оних који пеку, односно прже“, рекао је Мијушковић.

Уредник портала Академије кафе Бојан Ђорђевић рекао је да кафа код нас поскупела, али не толико колико на светском тржишту, али довољно да се осети да имамо велике проблеме.

Ђорђевић: Кинези нам "отели" кафу

“Мени је и даље велики проблем када се прича о кафи, а то је да је кафа акцизна роба, а да се налази у потрошачкој корпи. То нема везе једно с другим. Ја бих волео да ми то неко објасни и ако ми нико не објасни, онда бар да скинемо ту акцизу са кафе и да кафа буде за неки постотак јефтинија”, каже Ђорђевић.

Рекао је да Кина увози енормне количине кафе и да су нам "Кинези отели кафу", тако да очекује да ће у једном тренутку доћи до тога да кафа постане луксуз.  

"У неким локалима шољица еспреса већ кошта 370 динара и то је мало безобразно, мислим да није реално, јер није кафа баш толико поскупела", рекао је Ђорђевић.

Указао је да ће људи пити кафу и да ће се трудити да пију добру кафу, али да то неће више бити кафенисање, него само једна кафа.

Професор Мијушковић је објасно да је кафа листирана у оквиру потрошачке корпе зато што се сматра делом свакодневне потрошње.

"Држава је врло мудро одредила одређене категорије за акцизе, почевши од цигарета, кафе и тако даље, значи нешто зашто постоји сигуран промет и велики обим на шта она може да убира одређене приходе", рекао је Мијушковић.

Србија кафу увози из Бразила и Вијетнама

Према Ђорђевићевим речима, у Србији се кафа највише увози из Вијетнама и Бразила, који такође имају проблема са извозом.

То су, како каже, превелики произвођачи, који су некако успевали да балансирају са ценом.

"Цела светска кафа се нарази у Бразилу. У Вијетнаму производе кафу сумњивог квалитета, углавном је то робуста, и то је углавном кафа која није топ нивоа, али је и она потребна када се праве мешавине, нажалост”, рекао је Ђорђевић.

“До сад су велики произвођачи успевали да на неке своје начине направе да цене много недивљају, сада више мислим да немају простора. Опет ће највећи удар да осете мали произвођачи који имају толико велике намете, да се пржеонице које су радиле суперквалитетно гасе, да угоститељски објекти имају проблема са клијентелом, тако да када се се то споји, мислим да није најбоље време за кафу", рекао је Ђорђевић.

Нови прописи Европске уније, који ступају на снагу 30. децембра 2025. године, донеће са собом и нове цене за многе друге производе.

Осим кафе, уредба обухвата и какао, палмино уље, соју, говеђе месо, дрво и каучук.