РХМЗ упозорава: Већина река у Србији на биолошком минимуму, неке пресушиле

Тропске врелине и сушан период у Србији се настављају, а водостаји река су у континуираном опадању. Иако пловидба за сада није обустављена, надзор над нивоима воде је појачан. Због недостатка падавина и високих температура, чак 85 одсто река је на биолошком минимуму, а поједине су већ потпуно пресушиле, упозорава Јелена Јеринић, шефица Одсека за хидролошке прогнозе Републичког хидрометеоролошког завода.

Све дужи и учесталији периоди без падавина, уз високе температуре, довели су до драматичног пада водостаја у Србији. Према речима Јелене Јеринић, шефице Одсека за хидролошке прогнозе Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), тренутно је чак 85 одсто река у земљи на биолошком минимуму, а неке су већ у потпуности пресушиле.

"Мале реке у појединим крајевима већ су пресушиле. Неке ће тек пресушити, као што је случај са Јесеницом, а неке бележе нови историјски минимум, попут Велике Мораве код Варварина", наводи Јеринићева.

Велике реке тренутно стабилне — Сава и Морава критичне за пловидбу

Према речима Јелене Јеринић из РХМЗ-а, водостаји великих река у Србији су тренутно у границама прихватљивог, упркос дуготрајним сушним периодима.

"Када је реч о већим рекама, можемо бити релативно задовољни с обзиром на све околности. Водостаји су у домену средње ниских до средњих вредности, изузев Велике Мораве, која је већ неколико месеци на ниском нивоу. Оно што је важно — пловидба нигде није обустављена", истакла је Јеринићева.

Ипак, поједине деонице и даље представљају критичне тачке за речни саобраћај, посебно за мања пловила.

"Критична је Моравa због малих пловила која њом плове, као и Сава узводно од Београда, где су пловидбени нивои изузетно ниски", нагласила је Јеринићева.

Објашњава да стабилност водостаја великих река у великој мери зависи од дотока из иностранства, односно од падавина у Европи.

"Захваљујући падавинама на извориштима великих река, тренутна ситуација је релативно повољна. Нигде није обустављена пловидба", додаје она.

Термоелектране зависе од водостаја - Ђердап у бољој позицији

Хидролошка ситуација у Србији директно утиче и на производњу електричне енергије у хидроелектранама, посебно у летњим месецима када је потрошња висока.

"Хидроелектрана Ђердап имала је корист од пораста водостаја Дунава током претходних месеци, па је тренутни проток око 3.500 кубика у секунди, што омогућава стабилну производњу струје", навела је Јелена Јеринић из РХМЗ-а.

Међутим, неке друге електране се суочавају с изазовима.

"За разлику од Ђердапа, хидроелектране у Бајиној Башти и Зворнику имају проблема, јер је водостај на Сави веома низак", упозорава Јеринићева.

Без већих падавина на видику

Иако је најављена промена времена, у наредним данима не очекују се значајније падавине, упозоравају из РХМЗ-а.

"Потребан нам је јак циклон са великом количином падавина — најмање од 100 до 200 литара по метру квадратном, и то у континуитету од неколико дана. Тек тада би се могли напунити земљишни резервоари и покренути оживљавање сливова", објашњава Јеринићева.

Надзор 24 сата дневно

Све хидролошке службе налазе се на терену и спроводе континуирано праћење стања на рекама, наглашавају из Завода.

"У оваквим ситуацијама активирамо појачан надзор. Праћење водостаја траје 24 сата дневно, а све информације се редовно размењују између служби", закључила је Јеринићева.