Читај ми!

Пожари у Србији – узроци, последице и лекције које не учимо

Ватрогасци се већ данима боре против пожара који су захватили Борски, Шумадијски, Расински, Топлички и Јабланички округ. Више од 800 жаришта појавило се широм Србије и оставило иза себе спаљене куће, имања и штале. Професор Факултета безбедности Владимир Цветковић истиче да држава и читаво друштво морају много темељније и озбиљније да раде на превентивном деловању, са десетогодишњом стратегијом. Напомиње да је мит да су екстремне врућине једини разлог за летње шумске пожаре и наглашава да су оне само предуслов. Председник Црвеног крста у Србији Драган Радовановић каже да су грађанима у деловима Србије који су захваћени пожарима уништени практично основни услови за живот – од кућа и имања, до сточног фонда и огрева.

Многи грађани су у пожарима који су захватили Србију остали без кућа и других објеката, али и без стоке и живине од које су живели. Влада Србије је на седници донела одлуку о проглашењу елементарне непогоде у пет градова и 11 општина који су захваћени пожарима претходних дана.

Професор Факултета безбедности Владимир Цветковић каже да је најозбиљнији недостатак у актуелној ситуацији то што се није усвојио акциони план заштите и спасавања на нивоу територије Србије.

"Национална стратегија коју смо ми израдили 2022. године, а претходна је престала да важи 2017, није усвојена, нити су израђени стручно-оперативни планови заштите и спасавања. Такође, није извршена анализа хоризонталне и вертикалне усклађености прописа, укинут је буџетски фонд за ванредне ситуације, ниво обучености стручних служби је на неком средњем или ниском нивоу, а недовољно инвестирамо у систем заштите и спасавања", наводи Цветковић.

Напомиње и да је број ватрогасаца-спасиоца у Србији на врло малом нивоу.

"Имамо у виду да имамо око 3.600 ватрогасаца и око 350 добровољних ватрогасних друштава. Уједно, систем за рано упозоравање и узбуњивање не функционише у одговарајућој мери, док све државе у Европској унији и у региону, осим Албаније, универзални јединствени информацијски систем којим ми не располажемо. Важно је и то што у овом тренутку не постоји едукација грађана", сматра професор на Факултету безбедности.

Председник Црвеног крста у Србији Драган Радовановић објашњава да су екипе Црвеног крста од првог дана пожара у Србији константно на терену.

"Два су разлога. Један је процена и утврђивање степена штете и потреба наших корисника, а други део наших активности представља директну помоћ у овој акутној фази. Ту се ради о углавном разбацаним мањим насељима или изолованим, махом, старачким домаћинствима. Становништво ових крајева који су захваћени пожаром се углавном бави пољопривредом, сточарством или продајом огрева", каже Радовановић.

Наглашава да су пожари том делу становништва уништили основне услове за живот.

"Пожар се ширио брзо. Уништене су им куће, пољопривредни засади, сточни фонд, уништене су и те шуме из којих су они црпели огревно дрво. Значи, уништени су им и услови да могу да дођу до зараде за основне животне потребе. Помоћ ће бити организована у две фазе – тренутни и акутни део који се односи на збрињавање људи којима је смештај потребан, али и изградња њихових домова, што ће потрајати", навео је председник Црвеног крста у Србији, уз нагласак да због тога очекује повећан број корисника социјалне помоћи.

Превентива и поука

Одговарајући на питање о тврдњама представника државе да је у случају недавних готово орканских ветрова било неизбежно да се пожари прошире, Цветковић истиче да је то тачно, али да би уз одговарајуће системе раног упозорења тако нешто могло да се предупреди.

"Трансформацијом система из реактивног у проактивни, где бисмо ми у проактивној фази на време идентификовали све ризике, могли бисмо да брзо идентификујемо пожар у почетној фази", тврди Цветковић.

Ипак, како каже, требало би имати у виду да су шумски пожари специфични.

"Проблем у ванредним ситуацијама јесте да не смемо чекати да се нешто догоди, па онда да реагујемо, већ морамо десет година унапред да размишљамо и да предузимамо све превентивне мере. Наука јасно указује да применом одређених организационих превентивних мера све то може да се спречи. Ово нису први шумски пожари. Када се догоде ванредне ситуације, морате да извучете поуке и све грешке да идентификујете", закључује професор Факултета безбедности.

Радовановић објашњава да је на терену најтежа ситуација била на територијама Прокупља, Куршумлије, Житорађе, Блаца, Крушевца и у појединим селима око Крагујевца.

"Истичем и да је Црвени крст Косова и Метохије такође изашао на терен и пружио подршку породицама које су биле захваћене пожаром. Црвени крст преко својих локалних организација делује на свим разуђеним територијама. До сада смо помогли негде око 90 домаћинстава, односно, око 212 појединаца и дистрибуирали смо негде преко 2.000 килограма хуманитарне помоћи", набраја Радовановић.

Одговорност на свима – од државе до грађана

Цветковић истиче да је неопходно да Србија повећа број ватрогасаца и спасилаца, као и да у систем још боље укључи волонтере и Горску службу спасавања.

"Систем управљања у ванредним ситуацијама смањења ризика не чине само ватрогасци спасиоци, већ и полиција, службе хитне помоћи, штабови за ванредне ситуације, као и јединице цивилне заштите. Највећи проблем је што ми у прописима имамо обавезу да све локалне самоуправе формирају јединице цивилне заштите, а поставља се питање зашто те јединице не учествују у систему заштите и спасавања. Озбиљан проблем је зашто не едукујемо припаднике тих јединица. А осим њих, сви су дужни да се укључе у систем заштите и спасавања, чак и привредни субјекти који морају да предузму превентивне мере", наводи Цветковић.

Закључује да је одговорност на свима, па тако и грађанима.

"Одговорност се не односи само на државу и надлежне државне органе, већ и на појединце. Био сам сведок када поједини грађани бацају своје опушке од цигарета и на тај начин проузрокују шумске пожаре. И она типична заблуда и мит који наши грађани не знају – они сматрају да су екстремно високе температуре узрок пожара. Нису. То су само предуслови за настанак пожара. Сви морамо да будемо далеко одговорнији", истиче Цветковић.

субота, 12. јул 2025.
17° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом