Изазови родитељства у Србији, како финансијска и друштвена неизвесност утичу на оснивање породице

Свака четврта жена у 35. години, коју истраживачи узимају као последњу годину оптималног периода за рађање, има више или високо образовање, живи у граду, запослена је, нема партнера и нема дете. Сличан је и профил мушкарца у тим годинама.

"Између 2002. и 2022. број жена у фертилном периоду се смањио за готово 440.000. Исељавање Србије првенствено младих људи такође доприноси овом проблему, а рекла бих и да има много простора за бољи политички одговор када је реч о политици према фертилитету", каже Марија Рашевић, члан Српске академије наука и уметности.

Криза рађања у Србији траје деценијама. Од брака, породице и жељеног броја деце дели их страх од неизвесне будућности, финансијски проблеми, подршка да ускладе посао и родитељство.

"Већина компанија не обезбеђује ниједан вид финансијске подршке родитељима са децом у својом предузећу, то је чињеница. А да би они обезбедили такву врсту подршке очекују пореске олакшице. Флексибилно радно време компаније, што закон омогућује, не примењују толико. Јако мали број компанија спреман је да финансира или суфинансира оснивање предшколских установа", каже Ненад Ђурђевић из ПКС.

Држава уочава проблем. Углавном пронаталитетним мерама покушава да промени такву слику.

"Знамо и да је за заснивање породице важан кров над главом па издвајамо и до 20.000 евра за мајке за куповину некретнине или изградњу куће. Недавно смо изменили уредбу, тако да смо омогућили да се субвенција комбинује са повољним кредитима за младе“, каже министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић.

Демографских проблема на дуг рок неће имати највећи градови у Србији – Београд и Нови Сад, донекле и Ниш, јер управо се деценијама у те центре интензивно досељава становништво из мањих средина.

"Без присуства било какве циљане популационе политике ти градови неће имати никаквих озбиљних демографских проблема за разлику од остатка Србије, где и поред примене мера на начин како се то данас примењује имаће све ове проблеме које уочавамо у последње две до три деценије, и то је можда основна порука у смислу да је инсистирање на равномернијем развоју, иако то није чиста демографска мера, заправо доноси веома видне резултате и у демографском смислу у релативно кратак и средњи рок", каже Владимир Никитовић из Центра за демографска истраживања.

Само прошле године, на основу природног прираштаја, Србија је остала без више од 37.000 становника, најновији су подаци РЖС. Највећи пад броја становника забележен је у Јужној и Источној Србији.