Бележимо рекордно низак природни прираштај, биће нас за милион мање до 2050.

Прошле године у Србији је рођено рекордно мало беба када се погледа период од 1900. године па до данас, укључујући и Балканске ратове и Први и Други светски рат.  Међутим, како наводи Гордана Бјелобрк, 1970. године када смо имали приближно исти број становника, у фертилном периоду је било два милиона жена, а данас 1,4 милиона.

„Значи, за 600 хиљада нам се смањила основа за рађање. Било које мере да примењујете свакако неће имати исти ефект данас, него да су те мере биле тих седамдесетих или деведесетих  кад смо први пут забелажили негативан природни прираштај.  Значи, нама су се нагомилале те негативне демографске тенденције, променила се старостна структура становништва, и ми више немамо довољан потенцијал да тако брзо обновимо становништво“, истиче гошћа Јутарњег програма.

Држава издваја све више новца за прво, друго, треће и четврто дете, а један од предлога за повећање издвајања је био на дневном реду Скупштине Србије прошле недеље. 

Мере популационе политике су добродошле, сматра Бјелобркова, али већ генерације жена излазе из старосног контигента од 15 до 49 година, а пристижу бројчано мање генерације и основа се смањује. Да су раније биле примењене сада би обухватиле шири спектар.

„Финансијска помоћ породицама с децом је увек добродошла.  Примећујемо да број трећерођене деце не пада,  њихово број се не смањује, што је опет добар показатељ,  али свакако треба допунити мерама усклађивања рада и родитељства“, напомиње Гордана Бјелобрк.

Потребан је додатни сет мера које треба унапређивати и примењивати, како бисмо у наредном периоду могли да очекујемо заустављање негативних демографских тенденција и кренемо у позитивном смеру.

Зачарани круг

Гордана Племић из удружења „Родитељ“ напомиње да финансијска помоћ коју држава обезбеђује је добродошла пре свега породицама које се одлучују на треће дете јер већ имају услове да имају више деце.

„Међутим, она није постицај за рађање. Таква врста помоћи просто не утиче на младе породице  да се одлуче да добију дете. Оно што ми видимо као велики проблем је усклађивање рада и родитељства“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Велики проблем представља питање да ли је жена која је у репродуктивном периоду запослена, и ако јесте, шта се дешава када се врати на посао после породиљског одсуства.  

„Имамо велики број пријева породиља које нам се јављају, које по повратку на посао често добијају отказ или су премештене на ниже радно место што условљава и нижа новчана примања са једним чланом породице више“, истиче Племићева.

У истраживању које је спровео Центар за маме пре неколико година, свака десета жена је изјавила да не жели да роди друго дете због услова и третмана у породилишту. Такође, породицама је унапред потребна сигурност да ли ће дете моћи да упишу у вртић, квалитет здравствене заштите, могућности образовања како би могли да се остваре као родитељи.

Има ли излаза из зачараног круга

Гордана Племић сматра да излаза има, али да када се прича о подстицајима фокус не би требало да буде само на финансијској помоћи, већ на ширем спектру мера.

Са становишта статистике, једна од мера која би могла да преокрене математику у корист више рођених беба би била имиграциона политика, наводи Гордана Бјелобрк. Делимично нам се последњих година то и дешава јер је у Србију дошла млада популација Руса.

Исто тако, напомиње Бјелобрк, високоразивјене земље генерално имају проблем са наталитетом.

„Чак и Немачка која има стопу фетрилитета 1,56, која има јако велику имиграцију и привлачи становништво и решава економске и демографске проблеме, не може да реши овај проблем.“

Малта, на пример, има стопу укупног фертилитета 1; Италија 1,24, Шпанија 1,16, а у питању су високо развијене земље и нису успале да реше овај проблем.  Али стопа фертилитета је ипак расла у последњих 10 година.  Пре једне децине је била само 1,41, а онда је расла и стигла до 1,63 пре две године, а то се није одразило на природни прираштај.

Међутим, како објашњава Гордана Бјелобрк,  стопа фертилитета је порасла 2022. године, после резултата пописа становништва, када је број становника смањен, а стопа се рачуна у односу на број жена у фертилном периоду. 

„Попис делимично може да обухвати компоненту емиграције, што је и обухватио, и у том тренутку је смањен контингент жена у односу на претходну годину за 70.000.  Иначе, годишње се смањује за 16.000 до17.000“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Зато би поред мера подршке било потребно да не пада број становника, а да број живорођених остане на нивоу од 41-42.000. Регион јужне и источне Србије већ годинама губи становништво и ту је најстарија популација и најмањи потенцијал за рађање, напомиње Бјелобркова.

Београд се издваја као регион који привлачи млађе становништво (између 33-35 година) које пресељавањем у веће градске центре траже бољи животни стандард. Тако да се у градским центрима осећају резултати подршке породицама, што показује и податак да број треће деце расте.

Каква нас демографска слика очекује за 20-30 година? 

„Па биће нас мање, најмање један милион 2050. године ако идемо овом динамиком, односно овим тренутним бројем рођених и умрлих. Тешко је радити пројекције на дужи временски период због дејства нерегуларних фактора, попут пандемије коронавируса коју нико није могао да предвиди“, каже Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику на крају гостовања у Јутарњем програму.