Од почетка године убијено 10 жена – како кодиране поруке могу спасити живот жртвама насиља

Протеклог викенда у Калуђерици је убијена још једна жена. Супруг је осумњичен за убиство, након чега је и сам покушао да се убије. У Србији је прошле године убијено 17 жена, од почетка ове године десет. Неповерење у институције и даље је један од основних проблема због којих велики број жена не пријављује насиље.

У Србији нема званичних података о томе колико је жена убијено у партнерским односима. Подаци који постоје само су они случајеви које пренесу медији.

У последњих 15 година, од када многе организације прикупљају податке о фемициду, број жена убијених у партнерским односима у Србији из године у годину остаје двоцифрен. Према тим подацима, 2020. године убијено је 27 жена, 2022. године 28, а током 2023. живот је изгубило 27 жена.

Према подацима од прошле године највише жена, чак осам, убијено је у Војводини. Две жене убијене су на територији општина где су побегле, односно покушале да побегну од насилног партнера, а једна на наплатној рампи док је бежала из аута.

Прошле године убијено је 17 жена, у односу на претходне године број фемицида је смањен.

"Када упоредите стратегије за спречавање насиља и податке Министарства унутрашњих послова за 2018, 2019, 2020. и 2024. годину, види се да је у последњих пет година број пријављених случајева смањен за мање од 500", наводи Косана Бекер из Удружења грађанки Фемплац. "А говоримо о чак 27.500 случајева насиља који се пријаве током само једне године", додаје она.

Свака друга убијена жена претходно је пријавила насилника

То што бројеви показују да се број убијених жена смањио, не значи да је насиља над женама мање. На 27.500 пријава насиља, само прошле године, изречено је око 30.000 казнених мера насилницима. Свака друга убијена жена раније је пријавила насиље.

Шест жена прошле године убијено је ножем, ватреним оружјем пет, претучене и удављене по две жене. Тестером једна. Бушилицом једна.

Истраживање које је спровео 2023. године повереник за заштиту грађана показује да је један од разлога због којег жене не пријављују насиље – неповерење у институције.

"Неопходно је деловати пре свега усаглашено са више институција. Тужилаштво, полиција и Центар за социјални рад, минимум те три институције. Такође је важно да се на више нивоа делује. Са једне стране, она тренутна безбедност за жену, тренутна – мислим буквално тог дана. Дискутује се безбедносни план у најконкретнијим корацима. Шта ће урадити када изађе из просторије Центра за социјални рад?", наводи Смиља Игић из Градског центар за социјални рад.

Кодиране поруке – живот спасава реч

У Србији фемицид и даље није кривично дело. Организације за женска права заговарају да се законом предвиде веће казне за насилнике и боље заштитне мере. Залажу се и за формирање независног тела које би пратило ситуацију и координисало на надлежним институцијама. До тада се жене сналазе како знају и умеју. Штите свој живот и животе своје деце.

"Препоручује се да се жена договори са неком блиском особом о шифри или кључној речи за хитне ситуације. На пример, ако вас другарица позове и каже: 'Баш пљушти киша данас', то може бити знак да одмах позовете полицију. Такве, наизглед безазлене ситуације понекад могу бити од пресудне важности – и спасити нечији живот", додаје Игићева.

Статистика и бројеви често могу да замагле проблем. Тако је недавно стигла вест да у најсрећнијој земљи на свету – Финској, има највише насиља над женама. Истина је да су у тој земљи толико освешћени о људским правима, да се пријављује и процесуира оно што је многима у Србији нормално.