Србија на високом 26. месту по индексу родног јаза, постојећим темпом глобална једнакост достижна за 123 године

Ниједна земља још није достигла потпуну родну равноправност, иако је Исланд годинама најближи том циљу. Ако се напредује тренутним темпом, јаз између мушкараца и жена на глобалном нивоу нестао би за 123 године, показује истраживање Светског економског форума. Охрабрује податак да је Србија високо рангирана по индексу родног јаза, на 26. месту од 148 земаља.

Србија има највише жена на политичким функцијама у региону. Међутим, то се не прелива на равноправност у другим сферама, оцењују стручњаци.

Трећина жена између 45 и 54 године не ради, нити тражи посао. Оне које раде, и то на високим позицијама, квалификованије су од мушкараца, али и даље мање плаћене. Платни јаз 2022. био је 12 одсто.

Јелена Жарковић, професорка Економског факултета, каже да жене највише заостају за мушкарцима на највишим позицијама.

"Ту је највећа гужва, на врху. То су финансије и ИТ. За разлику од других јужно-европских земаља, ми волимо да кажемо да смо као они, да смо им слични, рецимо тамо је већа дискриминација жена где су ниже зараде, дакле ту се спречава напредак. Код нас обрнуто", истакла је Жарковићева.

Готово годину дана прошло је од одлуке Уставног суда да обустави примену Закона о родној равноправности, док се не оцени његова уставност. Положај жена штити Закон о забрани дискриминације, али вешти послодавци налазе начин да обиђу и те одредбе.

"У том смислу су вешти у постављању питања када долазите на разговор за посао и могу да извуку информацију из вас о томе да ли сте у браку, да ли имате или планирате децу итд. и са тим у вези у складу са информацијама могу да размишљају у правцу тога да ли да вас ангажују на оним уговорима ван радног односа", објашњава Татјана Мацура министарка без портфеља задужене за област родне равноправности.

Стереотипи о мушким и женским занимањима опстају у свету и код нас. Жене много чешће изостају с посла због бриге о породици и кући.

"Положај жена на тржишту рада много зависи од услуга које држава и друштво омогућавају, дају на располагање женама, пре свега брига о деци која треба да буде институционална, брига о деци, предшколска установа итд. У Београду и већим градовима ситуација је боља, али у мањим градовима је знатно лошија", рекла је Наташа Вучковић из Центра за демократију.

У послу је неопходно стално усавршавање, а за то се одлучује 18 одсто жена између 45 и 65 године у Србији, док је око 30 одсто просек Европске уније.

Посебно се препоручује припрема жена за послове будућности, јер ће се тако јаз у послу најбрже превазићи.