Кумановски споразум 26 година после – шта је остало од обавеза из Резолуције 1244

Војно технички споразум у Куманову, којим је прекинута агресија НАТО земаља на Србију, односно Савезну Републику Југославију, потписан је пре тачно 26 година. У споразуму се наводи обавеза Кфора разоружа припаднике ОВК, а затим обезбеди повратак свим расељеним особама, посебно Србима.

Дан после потписивања Кумановског споразума, тадашњи генерални секретар НАТО-а, Хавијер Солана, наредио је прекид агресије на СРЈ.

Тиме је окончан први рат на европском тлу после Другог светског рата.

За место преговора изабрана је кафана Европа 93-локацију је бирао НАТО. Преговарало се пет дана.

"Хтели су да нас убеде да прихватимо споразум без њихове обавезе да се донесе резолуција о простору Косова и Метохије и да се тај документ верификује кроз резолуцију Савета безбедности. Ми смо били упорни у томе да то нећемо да прихватимо да се без сагласности усвоји резолуција. Када је договорено, када су пристали, онда су се брзо још нека техничка питања у вези са ширинoм зона безбедности решила и договор је постигнут", каже некадашњи начелник Генералштаба ВЈ, генерал Бранко Крга.

Резолуција 1244 Савета безбедности, донета је дан после потписивања Кумановског споразума. Неке од кључних тачака гарантованих том Резолуцијом и договореног у Куманову до данас нису примењене.

"Видимо да данас, 26 година од окончања агресије се наставља етничко чишћење Срба, врши се њихов прогон. И то све у сенци неких других дешавања где одговорни фактори то желе да потисну на маргину. Наше искуство из тога је да Запад у фази преговарања и чини неке уступке страни са којом преговара, а тада су то биле одредбе о суверенитету и територијално интегритету, аутономији за Косово и Метохију, одредбе о повратку војске и полиције. Међутим, када дође фаза спровођења они примењују селективни метод јер и даље рачунају да су најмоћнији", истиче Живадин Јовановић, бивши шеф југословенске дипломатије.

Где је Косово и Метохија данас, на то питање одговор зависи од тога са ког становишта се тај проблем посматра, каже некадашњи начелник Генералшаба ВЈ.

"Са становишта Србије апсолутно не би смело да буде никакве дилеме. Косово је саставни део Републике Србије. Резолуција 1244 то децидно потврђује. Имамо апсолутни правни основ да инсистирамо да се Косово врати у уставно-правни систем Републике Србије. Наравно, реалност је нешто другачија", наводи Бранко Крга.

Реалност је да не само да није обезбеђен повратак расељених већ су додатно протеривани, каже. Није омогућен ни повратак војске и полиције на начин како је договорено у Куманову.