Злочин у сенци система – да ли је убиство жене у Крагујевцу могло да буде спречено

Пре убиства у Крагујевцу, жена је бившег партнера више пута пријавила за насиље и претње. Иако му је изречена хитна мера забране приласка, то га није спречило да је убодима ножем, како се сумња, у свом аутомобилу убије.

"Више од месец дана је претио и стално јој препречавао пут и ево сад је њеним колима, да ли је њу срео, морао је да уђе, да вози довде и ту је извршио убиство", изјавио је Ненад Савић, рођак убијене жене.

Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће, указује на изостанак реакције надлежних.

"Ми имамо ситуацију да нам полиција или Центар за социјални рад прате тог насилника, да зна где се он креће и да је он прекршио меру, јер у Закону каже ако прекрши меру, он иде у затвор. И поред тога нико није реаговао. Онда се поставља питање да ли је злочинац само он или је и држава", објашњава Станојевић.

Када полиција реагује

Полиција реагује ако насилник прекрши меру, али по пријави. Свакодневни надзор закон не признаје.

Закон предвиђа само да жртва може у Сигурну кућу. Такву могућност, према сведочењу Центра за социјални рад у Крагујевцу, убијена жена је одбила.

Предраг Момчиловић, председник УО Асоцијације Центара за социјални рад Србије, наводи наводи да многе жене, мислећи да ће их примарна породица боље заштитити од институција система, у које спада и Сигурна кућа. "Не желе да буду смештене и нажалост, долази до оваквих ситуација", додаје Момчиловић.

Такве ситуације преиспитују законске одредбе, не само примену у пракси, него и на папиру.

Зоран Станишић, начелник криминалистичке полиције ПУ Крагујевац у пензији, истиче да забрана приласка адреси где жртва станује није увек ефикасна.

"Посебно када прође неки временски период, из разлога јер жртва под утицајем родбинске везе, под утицајем деце, дозвољава комуникацију порукама, себи дозвољава разне изласке до тренутка док извршилац није под утицајем алкохола, што се најчешће показало, онда долази до наношења лаких телесних повреда, а некад и до трагичних убистава", каже Станишић.

Дом најнесигурније место

У току претходне године, према подацима Аутономног женског центра, најмање 17 жена убијено је од руке партнера или члана породице.

За већину жена, показало се, дом је био најнесигурније место – убијене су у породичној кући или стану.

"Ми и даље доживљавамо насиље као личну срамоту, мислим на жене, где оне крију, ми имамо жене у Сигурној кући, неће оне никада јавно да изађу и да кажу да су у Сигурној кући, њих је од тога срамота, јер оне мисле да су оне криве за пропаст тог брака, и оне мисле једноставно оно што постоји као предрасуда у Србији - да су жене за све криве", каже Весна Станојевић.

Да би број убистава жена био мањи, осим измена Кривичног закона, неопходно је, тврде стручњаци, да се о насиљу не ћути и да се благовремено пријави.