Проглас Удружења новинара Србије поводом Светског дана слободе медија

Удружења новинара Србије позвало је раднике и новинаре и медијске раднике да 3. маја, поводом Светског дана слободе медија, од 11.55 до 12 сати прочитају Проглас или га објаве на екрану, у онлајн и штампаним издањима. Текст Прогласа УНС-а преносимо у целини:

Српско правосуђе и даље потврђује немоћ да казни убице новинара и њихове налогодавце. Ни после више деценија још увек нису пронађени и кажњени налогодавци и убице новинара Славка Ћурувије и Милана Пантића, нити расветљене околности смрти Даде Вујасиновић, као ни убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову од 1998. до 2005. године. 

У 2024. години УНС је забележио 111 случајева угрожавања новинара и медијских радника. У УНС-овој бази прошле године евидентиране су 33 претње, 29 притисака и увреда и 13 физичких напада.

Само у новембру, физички је нападнуто, вређано или ометано у раду 15 новинара и медијских радника, односно новинарских екипа, од чега њих осам у току извештавања са протеста у Новом Саду и Београду. 

Забрињавајући је пораст напада, увреда и притисака на новинаре и медијске раднике у овој години. Од почетка године до данас УНС је забележио 51 случај угрожавања новинара, девет више него у истом периоду прошле године. У четири месеца ове године било је осам физичких напада на новинаре – чак седам више него у истом периоду прошле године. 

УНС је забележио и више случајева ометања у раду него у истом периоду претходне године – девет у поређењу са шест прошлогодишњих. Док лане није било хапшења новинара, ове године евидентирана су три случаја. 

У години између два Светска дана слободе медија организација Амнести Интернешнл саопштила је да је форензичком анализом открила да је БИА, користећи израелску технологију "Cellebrite", откључавала телефоне активиста и новинара у Србији које је позивала или приводила на разговоре, а потом на те уређаје убацивала домаћи шпијунски програм "NoviSpy". 

Ако се нападима и притисцима дода неефикасно реаговање надлежних органа и лош економски положај медијских радника, јасно је зашто и овог 3. маја морамо рећи да је тешко бити новинар у Србији.

Члановима Савета РЕМ-а, у складу са Законом о електронским медијима, 4. новембра прошле године престао је мандат. Скупштина Србије није у законском року расписала позив за предлагање нових чланова Савета, па тако и данас РЕМ не може да функционише. Чак и када би до краја маја били изабрани чланови Савета РЕМ-а по поновљеном конкурсу, било би то са закашњењем од седам месеци. 

Од 180 земаља, Србија је по Светском индексу слободе медија сврстана на 98. место, што је за седам позиција лошије него годину пре, навели су у извештају за 2024. годину Репортери без граница (РСФ).

У првој години спровођења пројектног суфинансирања путем Јединственог информационог ситема, новинари и медији у Србији суочили су са великим проблемима у функционисању ове платформе, као и са њеном нетраспарентношћу.

Општине и градови поново су каснили са расписивањем конкурса за пројектно суфинансирање медија, а Министарство информисања и телекомуникација са формирањем листе кандидата за комисије.    

Безбедност, таргетирања, полицијска репресија и онемогућавање слободе кретања стварност су медијске заједнице на Косову и Метохији. 

Тако се, на пример, и овај 3. мај дочекује са забраном уласка на КиМ новинарки РТС-а Светлани Вукмировић, као и неодговарајућим поступањем полиције. Поједини медијски радници су последњих месеци пријављивали притиске од стране тзв. Косовске полиције, са захтевом да Удружење јавно не реагује, јер немају поверење у институције на Косову и Метохији које би требало да их штите.  

Новинарска заједница на Косову и Метохији се додатно суочила са финансијском неизвесношћу након повлачења страних донатора и нерегуларне расподеле новца на медијском конкурсу Министарства информисања и телекомуникација (МИТ) за суфинансирање медијских пројеката за електронске медије на КиМ. УНС је тражио поништење конкурса имајући у виду да су значајна средства додељена организацијама које нису познате медијској заједници.

И после 20 година од Мартовског погрома на Косову и Метохији, сведоци смо скандалозног извештавања сајта Радио-телевизије Косова (РТК) на српском и албанском језику који и даље кривотвори чињенице и нетачно обавештава јавност.

Годину између два Светска дана слободе медија обележила су и драстична кршења Кодекса новинара Србије. 

УНС зато тражи:

- Да надлежни органи ефикасно истраже све претње новинарима и медијским радницима и да о резултатима тих истрага редовно обавештавају медије и јавност;

- Да правосудни органи не дозволе да и убиство Милана Пантића дочека потпуну застарелост кривичног гоњења за кривично дело убиства.

- Да се измени Кривични законик тако да више облика напада на новинаре буде обухваћено кривичном одговорношћу;

- Да се обезбеди ефикасна институционална заштита новинара од притисака носилаца јавних функција, власника медија и других моћника;

- Да се јавни новац праведно расподељује како би се очувао медијски плурализам и омогућило квалитетно информисање грађана;

- Да Министарство информисања и телекомуникација кроз ефикасан инспекцијски надзор контролише да ли локалне самоуправе поштују обавезу и рокове расписивања конкурса за пројектно суфинансирање медија, као и спровођење конкурсне процедуре;

- Да Скупштина Србије коначно изабере чланове Савета РЕМ-а;

- Да косовске институције и међународна управа на КиМ хитно формирају Међународну експертску комисију ради истраживања убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године;  УНС тражи да у овој комисији буду и представници новинарских удружења.