Пшеница у кризи, како су мраз и кише успорили раст у Средњем Банату

Пре неколико дана, пшеница на 100 јутара коју је у оптималном року и уз примену пуне агротехнике посејао Младен Теодоровић из Меленаца, била је зелена и бујна. Сада, на око петини тих површина, биљке заостају у развоју.

"Пшеница је била толико лепа да се земља није видела. Сада је почела да се суши, па се на њиви виде редови и гола земља. Исти проблем сам видео и на потезу према Башаиду и у атару Кумана", каже Теодоровић.
Напомиње  да се до сада није сусретао са сличним проблемом, али ће покушати да спаси део усева.

"Пробаћемо са биостимулаторима да опоравимо биљке, али не знам да ли ћемо успети. У сваком случају, то је додатни трошак. Јесења улагања по јутру била су око 500 евра", додаје Теодоровић.

Слична ситуација је и у атару Банатског Карађорђева и околини, где је око трећине пшенице у проблему. Предраг Маљковић је половину од својих 44 јутара посејао у првој половини оптималног рока, а другу крајем октобра. Промене су приметне на свим парцелама након последњих мразева.

"Пшенице код којих су измрзли само врхови брзо ће се опоравити, али тамо где је измрзла и стабљика – тешко. На неким парцелама је корен остао здрав, што даје наду да ће се опоравити, али штета је већ начињена. Неке њиве ће морати и да се преорају", каже Маљковић.

Како је дошло до застоја у порасту пшенице

Стручњаци потврђују да на територији Средњег Баната има појава жутих, увелих листова и застоја у развоју, али не због болести или вируса, већ због више абиотичких фактора.

"У периоду од 18. до 21. марта имали смо чак 31 сат ниских температура, а од 7. до 11. априла минималне температуре су биле у просеку -4,19 степени. Између тих периода, дневно је падало око 30 литара кише по квадратном метру", објашњава Снежана Парађеновић из Прогнозно-извештајне службе РЦ Зрењанин.

Додаје да је редукована обрада (тањирање) довела до неповољне структуре земљишта – вода се задржавала близу зоне раста корена, што је у комбинацији са хладноћом додатно угушило биљке.

"Застој се манифестује у тракама, што зависи од дубине сетве, избора сорти, врсте и количине хранива, збијености прохода, састава земљишта и остатака пестицида", истиче Парађеновић.

Слична ситуација се догодила и почетком 2021. године, али тада је пшеница била у фази бокорења, која је отпорнија на мразеве.

Шта даље – шта кажу агрономи

"Пшеница се сада налази у фази интензивног пораста – тада се формира највише биомасе и потенцијални цветови по класу, што директно утиче на принос", истиче др Милан Миросављевић са Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

Додаје да је за наредни период најважније да нема мразева, јер би могли да утичу на плодност класа. Пожељне су умерене температуре, сунце и повремене кише.

"Очекујемо појаву првих класова у наредне две недеље, што је у оквиру просека. Препорука пољопривредницима је да обиђу парцеле, процене стање усева и примене хербицидне, а по потреби и фунгицидне и инсектицидне третмане", закључује Миросављевић.