Лажне вести и ширење панике – кривично дело које се олако схвата

У суботу увече поједини медији отворили су сопствену истрагу о пуцњави у војвођанској варошици, па чак и пресудили ко је крив и шта је мотив. Ни пет дана касније, међутим, нема много званичних детаља о самом догађају, али се зна да првобитни наводи о мотивима нису били тачни.

И није то те суботе била једина неистина изнета у медијима – била је и она о фотографији страдалог младића у Новом Саду. На одговорност за пласирање неистинитих и узнемирујућих информација нико од надлежних није позвао.

А учествовање у ширењу панике кроз медије је и законом кажњиво и то као тежи облик кривичног дела. Гони се по службеној дужности, а прописана казна затвора је од шест месеци до пет година.

"За постојање овог кривичног дела поред радње извршења и наступања последице потребно је доказати да је дело обављено са умишљајем који треба да обухвати и свест о томе да оно што се износи или преноси представља лажне вести. Јавни тужилац поступа по кривичним пријавама државних и других органа, правних и физичких лица који пријаве кривична дела која се гоне по службеној дужности. Ако на други начин сазна да је извршено кривично дело, може формирати предмет и наложити полицији да предузме радње ради откривања кривичних дела и осумњичених", наводи се у саопштењу Првог основног тужилаштва.

Непоштовање етике и кодекса новинара

Могућност кривичног гоњења, међутим, не спречава да се то често види у различитим медијима. Оно што се не види јесте поштовање етике и кодекса новинара.

"Оно што је много страшније је што се ту потпуно изгубила институција извињења, у неким ранијим временима, када би медији објавили нешто што није тачно он би се после извињавао и то би га спречавало да то често понавља. Данас није неопходно да се медиј извини уопште уколико нешто погрешно каже", каже уредник Интернет портала РТС-а Зоран Станојевић.

Психолог Јована Баћигалупо сматра да смо сви у неком великом стању тензије и то може да утиче на људе, пре свега на анксиозност.

"Ми покушавамо да нађемо мир, да се осећамо сигурно, да проверену информацију добијемо и онда тиме још више гледамо вести како бисмо сазнали истину и имали лажни утисак контроле, што нас уствари додатно узнемирава", каже психолог Јована Баћигалупо из Института за ментално здравље.

Друштвене мреже и глад за информацијама

Вест која је у суботу вече детаљно анализирана у појединим медијима само је једна у низу нетачних информација које се месецима пласирају из различитих мотива, неретко и политичких.

Станојевић истиче да је проблем који ми данас имамо тај што се људи махом информишу са друштвених мрежа, а на њима најчешће читају оно што им се свиђа и после тога у медијима траже потврду да је то што они мисле да је тачно, и заиста тачно, а неки медији им подилазе нудећи баш такве информације.

"Уколико некоме одговара да нека паника или нешто слично постане важно, он ће то том путањом некако изгурати. Ја не мислим да је посао медија да у било којој ситуацији шире панику. Напротив. Оно што учиш као новинар то је да чак и у паничној ситуацији мораш да нудиш решења", рекао је Станојевић.

"Савет јесте да се угасе нотификације, да човек проба да сам себи уведе рестрикцију гледања што телевизије што телефона, мислим да је мобилни гори јер је стално ту, да немамо као у позадини стално укључену телевизију", препоручује Јована Баћигалупо.

Како глад за информацијама утиче на психу људи, анализирали су амерички истраживачи. Резултати објављени у часопису Nature показују да – што се више проверава истинитост информација, за 20 одсто се увећава шанса да се поверује у лажи и обмане.