Здрава ужина из комшилука – предлог да храна у школама буде са српских фарми

Професорка Економског факултета у Суботици Татјана Бранков рекла је за РТС да се у српској пољопривреди у наредном периоду може очекивати јачање најслабијих карика – свињарства, млекарства и производње инпута.

Напомиње да ће Србија радити на обнављању прехрамбеног суверенитета подстицањем иновација, трансфера знања и убрзаног усклађивања са европским аграрним прописима. Можемо очекивати и промену начина на који се до сада субвенционисала пољопривреда.

Тренутно, за директна плаћања издвајамо 88 одсто аграрног буџета, а у инвестиције за рурали развој улажемо свега неколико процената.

"Стратегија препоручује повећање издвајања за мере руралног развоја. Буџет за 2025. годину већ је одређен и ту не може бити измена, али пошто смо у 2023. години тек 3,6 одсто средстава издвојили за мере руралног развоја, рационално је очекивати да удео тих мера достигне 15 процената у наредне три године. До истека овог стратешког периода идеално би било да мере руралног развоја буду око 30 процената, како је то и препорука Европске уније", каже Бранков.

Напомиње да стратегија посебну пажњу посвећује младима. Осмишљен је програм за унапређење прехрамбених навика деце и омладине као и увођење зелених стипендија.

"Шема школских ужина је афирмативна мера којом се побољшавају прехрамбене навике код школске деце и омладине путем пласирања свежег воћа и поврћа, млека и меса искључиво са домаћих фарми у школе. Тиме ће се смањивати домаћи вишкови хране на тржишту. Истовремено ћемо организовати и радионице за децу како би се они у најранијем узрасту едуковали за будући живот јер је примећено да храна коју иначе једу у школи садржи висок проценат соли, трансмасти и других штетних састојака. Што се тиче зелиних стипендија, идеја групе експерата која је радила стратегију је да се очува континуитет делатности на пољопривредном газдинству. Да држава кофинансира стипендирање деце регистрованих пољопривредних произвођача искључиво у областима ветерине, агрономије, агроекологије и томе слично", каже професорка Бранков.

Институција омбудсмана за храну

Једна од новина које предвиђа стратегија је и институција омбудсмана за храну.

"Ми смо то предложили, видећемо да ли ће бити усвојено после коментара јавности, али ја сам веома оптимистична. Видели сте у претходних неколико дана да је и Хрватска применила израелски модел контроле цена. То значи да су маркети дужни да свакодневно обавештавају грађане о ценама и да истовремено на етикетама износе допунске цене. Мађарска се исто тако бори, део ПДВ-а враћа пензионерима који су најугроженија група када говоримо о ценама хране. А угрожени смо сви у Србији у ту дефинитивно треба да се успостави одређена врста реда", истиче Бранков.

Напомиње и то да очекује да ће ускоро почети да ради лабораторија за контролу квалитета млека као и да је нови кабинет са министром Драганом Гламочићем на челу ушао у процес ограничавања увоза, пре свега пооштравањем прописа из области безбедности хране.