Око 200.000 деце трпи због неплаћања алиментације – да ли је предложени алиментациони фонд решење

Када се развод претвори у рат некадашњих партнера, деца испаштају. Из ината или освете, родитељи се довијају на различите начине да не плаћају алиментацију. Чешће очеви, али има и мајки.

Весна Станојевић из Саветовалишта за борбу против насиља у породици наводи да родитељи воде неке своје битке преко главе деце.

"Воде неке своје битке преко главе деце. Kолико зена сада знам и у сигурним куцама и ван сигурних куца које не могу да остваре права јер не могу да докажу, посто знате ста ради насилник, он кад осети да треба да да плати несто сто треба детету он сву имовину пребаци на неког другог", рекла је Станојевић.

Понекад је утуживање једини пут до алиментације. Први корак је принудна наплата, а онда и кривична пријава. У извршитељској пракси забележен је случај продаје куће, јер је дуг за алиментацију био милионски.

Адвокат Милан Белић рекао је да је у оба случаја проблем уколико родитељ нема средстава.

"Ако родитељ нема званичних прихода, нема имовине, односно нема могућности да се принудним путем наплати износ издржавања, у тој ситуацији алиментациони фонд би имао потпуну сврху где би родитељ који самостално врши родитељско право могао да се обрати фонду", навео је Белић.

Од идеје до реализације прошло пола века

Прича о алиментационом фонду није нова. Од осамдесетих година прошлог века било је покушаја његовог оснивања на локалу, али и кроз Породични закон 2003. године и Грађански законик.

Специјалиста за социјално право Драган Вулевић подсећа да су они пропали у року од пет, шест месеци зато што нису могли да регенеришу своју функцију кроз наплату потраживања од стране даваоца издржавања.

"Идеја је добра, идеју треба реализовати али је треба реализовати свеобухватно у циљу обезбеђења његове одрживости", рекао је Вулевић.

Наплатити неплаћене алиментације није увек једноставно.

Вулевић наводи једно од могућих решења.

"Да се искористи одредба породичног закона која каже да уколико родитељи нису у стању да издржавају или немају могућности да издржавају своју малолетну децу, ту обавезу суд може утврдити у односу на баке и деке те деце. То је океј одредба, али искористимо је у извршном поступку", нагласио је Вулевић.

Такође, каже, мора се одредити и највиши износ издржавања који би се исплаћивао из алиментационог фонда.

"На пример суд осуди 150.000 неком с обзиром на његове могућности он не извршава да ли је алиментациони фонд у обавези да исплаћује 150.000 или неку суму која је разумна и у интересу ове детета. Мора се одредити и најнижа сума која се може исплаћивати из алиментационог фонда", истакао је Вулевић.

Додаје, ако би тај фонд функционисао по принципу пуњења из државне касе, без редовне и адекватне наплате од несавесног родитеља, то би онда била социјална помоћ а не алиментациони фонд.