СПЦ: Нова оштећења и незаконити радови на испосници Светог Петра Коришког код Призрена

Епархија у саопштењу истиче да је оваква пракса руинирања средњовековних хришћанских светиња крајње недопустива и захтева да се хитно обуставе све противзаконите активности и строго поштује Закон о специјалним заштићеним зонама, како би се спречило даље уништавање вредне верске и културне баштине и очувало вековно духовно и културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији.

Епархија рашко-призренска позвала је на хитну реакцију међународних институција на Косову и Метохији, пре свега мисија ЕУ, ЕУЛЕКС, ОЕБС и КФОР, као и надлежних приштинских институција,  како би у оквиру својих овлашћења предузели ургентне кораке да се заустави најновије безакоње, санкционишу одговорни, обезбеди заштита те светиње и санира постојећа штета у пуној координацији са СПЦ.

Додаје се да ће о овом скандалозном случају бити обавештен и УНЕСКО, као и друге релевантне међународне организације за заштиту културне баштине у Европи, САД и свету, ради скретања пажње на поступање локалних привремених институција према српском хришћанском духовном и културном наслеђу на КиМ.

"Недавним незаконитим грађевинским радовима на овом локалитету, који су обухватили пробијање широке приступне стазе и њеног поплочавања до саме пећине светитеља, око које се налази светиња, тешко је оштећена и угрожена њена археолошка и историјска целовитост, чак су поткопани и сами темељи овог средњовековног комплекса, тако да у случају већих киша или и најмањег потреса може да дође до одрона и обрушавања целе испоснице", наведено је у саопштењу.

Подсећа се да је Испосница Светог Петра Коришког званично заштићена као једна од педесет специјалних заштићених зона, у складу са Законом о специјалним заштићеним зонама привремених институција. 

Након оружаног сукоба 1999. испосница Светог Петра је више пута скрнављена раскопавањем гроба светитеља, оштећивањем средњовековних фресака графитима и постављањем албанске заставе изнад испоснице, која се још види, о чему се Епархија оглашавала тражећи заштиту.

"Сцене оскрнављених фресака су најочигледнији показатељ крајње вандалског понашања према овој светињи, што дубоко вређа вернике наше Цркве и показује свету какав је однос на Косову и Метохији према средњовековном српском православном наслеђу и колико је видно одсуство бриге и способности локалних косовских институција, које по закону у сарадњи са Црквом и међународним представницима треба да покажу макар минимум цивилизацијског поштовања према хришћанској култури и споменицима, уместо да нестручно раде на своју руку и неповратно уништавају баштину која је од значаја за све људе добре воље", наглашава се у саопштењу. 

Указује се да својатање српских светиња које су годинама изложене бруталној девастацији и нападима, као и злонамерно преправљање историје толико иронично и лицемерно звуче када се види однос привремених приштинских институција и екстремних група према овим светињама СПЦ на терену. 

Додаје се да се то се посебно односи на оне просторе Косова и Метохије где, нажалост, тренутно нема Срба и српског монаштва, који се, иначе, на другим местима где живе свесрдно труде на очувању своје вековне баштине.

Епархија указује да, иако је законом експлицитно забрањена свака интервенција на овом подручју, укључујући изградњу путева, крчење вегетације или друге радове који би нарушили археолошку и историјску целокупност локалитета без сагласности СПЦ, општина Призрен (Дирекција за економски развој и туризам) ипак је самостално спровела незаконите активности без знања и одобрења СПЦ, чиме је закон грубо прекршен, а овај вредни историјски објекат озбиљно угрожен.

Наводи се да је незаконите радове обавила локална косовска албанска фирма ЕУРОВИА, како се види на постављеној табли, а да је, имајући у виду крајњу непрофесионалност радова, употребу тешких машина за пробијање пута уз остављање разбацаног материјала и земље на ширем простору локалитета, очигледно да нису ангажовани експерти за културну баштину, што је такође последица потпуног одсуства координације са СПЦ и Комисијом за специјалне заштићене зоне и показује какав је однос локалних институција према српској православној баштини.

Епархија указује, осим правног аспекта овог проблема, на снажан морални и историјски значај ове светиње за српски народ, јер Испосница Светог Петра Коришког представља непроцењиво духовно и културно благо српског народа и целог хришћанског света. 

"Напомињемо да је ово, нажалост, само један у низу инцидената који показују систематско кршење права СПЦ – локалне косовске општинске власти се континуирано упуштају у незаконите радове у оквиру заштићених зона, без претходне консултације са Црквом или надлежним међународним телима (нпр. случај Богородице Хвостанске, намеравана градња пута на локалитету манастира Долац итд)", наведено је у саопштењу.

Додаје се да све то још једном указује на потребу да се посебним институционалним механизмима заштите права СПЦ и њених светиња на Косову и Метохији, уз чврсте међународне гаранције на чему СПЦ годинама инсистира.