петак, 28.02.2025, 05:50 -> 06:09
Извор: РТС
Аутор: Марија Кузмановић
Од лажне поруке до испражњеног рачуна – попусти, награде и упозорења као пут до крађе података
Ових дана клијенти једне велике банке добијају упозорење да никако не уносе своје податке на лажни сајт те банке, на коме се нуди 5.000 динара свима који унесу свој ПИН. Никад довољно упозорења на опасне лажне поруке које могу да испразне банковне рачуне. Сви који ових дана добију обавештење да нису платили путарину, да им издавачка кућа нуди поклон кутију бестселера за само 120 динара или имају пропуштен позив са непознатог броја телефона, треба два пута да размисле о томе шта ће да ураде.
Због увијача за косу, Рада из Београда изгубила је 300.000 динара. Наручила га је преко интернета. Док је чекала испоруку, стигла јој је порука - писало је да јој увијач неће стићи ако поново не унесе податке за слање и не кликне на линк из поруке. Чим је то урадила, истог тренутка са њеног рачуна нестало је 300.000 динара. Рада није желела пред камере, али је желела да своје искуство подели.
На интернету сваки клик може бити замка. Било да је реч о фишингу, односно "пецању" путем СМС порука, лажних линкова или мејлова – хакерима је циљ увек исти – да дођу до ваших личних података.
Преварени буду многи, па чак и дигитално писмени. Преваранти шаљу линкове са страницама које изгледају скоро идентично као и сајтови домаћих банака или компанија које достављају робу – разлика је често само у једној цртици, зарезу или тачки.
Ипак, ове поруке понекад су пуне граматичких грешака, па их је на тај начин могуће препознати.
"Када говоримо о фишингу, он се најпре препознаје по граматичким грешкама у тексту поруке и најчешће изискује неку исхитрену, хитну реакцију. Уколико корисник нешто не предузме у одређеном временском интервалу, то подразумева да ће наводно изгубити неко своје право. Ако порука није за нас, или пакет – пошто има доста поштанских превара – да не отварамо тај мејл и никако не кликнемо на тај линк", објашњава Јован Милосављевић из Националног ЦЕРТ-а (РАТЕЛ).
Превару пријавити што пре
Уколико сте већ кликнули на линк или грешком оставили своје податке, потребно је што пре случај пријавити Одељењу за високотехнолошки криминал.
Милосављевић додаје да је препорука ЦЕРТ-а и финансијских институција да корисници изваде посебне интернет картице – платне картице за плаћање путем интернета – и на тај начин лимитирају износ који остављају на рачуну.
Преваранти као мамац користе и књижаре.
Недавно је направљен лажни профил познате београдске књижаре који великим попустима и непостојећим акцијама мами на онлајн куповину. Попуст је огроман – девет књига за 120 динара. Само један клик – и остали сте без новца на рачуну.
Примамљиве понуде лажних продајних профила
Из године у годину све је више оних чији се подаци злоупотребљавају. Опасност не вреба само из сумњивих порука, већ и из примамљивих понуда лажних продајних профила.
Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача "Ефектива“ истиче да преваранти иду у корак са временом.
"Некада су џепароши покушавали да нам новац узму из џепа. Сада новац држимо у дигиталном облику, на некој апликацији, и они не могу да нам завуку руку и узму га сами, али су нашли механизам како да нас приволе да им тај новац дамо – да нешто платимо, урадимо, да се за нешто полакомимо", уозорава Гавриловић.
Рада, са почетка приче, дигитално је писмена, користи компјутер и интернет свакодневно. Али, брз начин живота, тренутак непажње – и зачас је постала плен.
Увијач за косу јој је у међувремену стигао, преко праве поште. Скупо га је платила, али каже да је научила лекцију.
Коментари