Борба за тржиште апотека – приватни ланци доминирају, док се државне установе боре за опстанак

У Србији постоји више од 1.100 апотека, а то тржиште, према проценама, вреди око милијарду и по евра. Доминирају приватни ланци, чије пословање је од прошлог месеца под лупом антимонополске комисије. У борби за тржиште, државне апотеке су готово поражене. Многе, попут Панчевачке, отишле су у стечај, неке су дате у концесију, а бројне се муче са нагомиланим проблемима, па се њихово пословање дотира из локалних буџета.

Запослени у "Апотеци Београд" кажу да је ситуација тешка, па су решење тражили на улици и писали челницима града. Проблеми су, подсећају, почели још 2002. године, када је установа скинута са републичког буџета. Додатни проблем прави и неједнак тржишни третман јер приватне апотеке лекове не морају да набављају преко јавних набавки.

Јелена Стеријадис, члан одбора Синдиката запослених у "Апотеци Београд", рекла је да очекујуда се обезбеди снабдевање мимо централних јавних набавки.

"То би нам значило јер бисмо могли сами да поручимо лекове. Потребна нам је и финансијска помоћ коју очекујемо од Града. Помагали смо у моментима када смо имали суфицит, део добити смо уплаћивали Граду. Сада очекујемо да Град Београд, када је потребно да станемо на своје ноге, помогне и нама", навела је Стеријадис.

"Апотека Београд" је само добављачима дужна око милијарду и 800 милиона динара. Од прошле године затворено је 35 објеката, а скоро 200 људи остало је без посла. Од идеје градоначелника да се апотека приватизује, за сада се, каже директор, одустало.

"Остао је један корак – потписивање репрограма, где би Град преузео велики део дуговања, како бисмо могли да снабдемо апотеке са лековима. Наше су процене да бисмо кроз шест месеци, са добром снабдевеношћу, успели да будемо на позитивној нули", указује в. д. директора "Апотека Београд" Никола Прелевић.

Слична ситуација и на локалу

И у краљевачкој апотекарској установи, која има 31 пословни простор и више од 100 запослених, годинама су слични проблеми. Тамошња власт одлучила је да је приватизује, а осам објеката изда.

Изјашњавање против тог решења на референдуму траже запослени, грађани и опозиција. Хоће ли тако и бити, зависи од епилога правне борбе. Управни суд поништио је решење локалне скупштине којим се одбацује захтев за расписивање референдума.

Председник скупштине града Краљева, Ненад Марковић, изјавио је да је из формалних разлога решење дато на поновно одлучивање скупштини града.

"Наш облик решења не задовољава судски облик решења. Дали смо смернице да то исправимо. Скупштина ће у наредних 10 дана поново заседати и донети одлуку по том питању. Ако скупштина прихвати иницијативу, ићи ће се на референдум и изјашњавање грађана; ако не – одбацује се иницијатива и одлука је коначна", наводи Марковић.

Концесија апотека

Коначна је и одлука власти у Крагујевцу од 31. јануара да се у концесију да ланац од 28 апотека.

Та установа, чија историја траје готово 200 година, снабдева мештане већег дела Шумадије. Део дуга репрограмира Град, само ове године са 30 милиона динара.

"Сви стручни радници, а њих је 77, остају да их преузме концесионар, две године имају исте коефицијенте и плате и не могу бити проглашени технолошким вишком. Што се тиче немедицинских радника, до јуче их је било 104, од јуче 103. Град Крагујевац ће учинити све да буду преузети, да нико не остане без посла", каже др Гордана Дамјановић, помоћница градоначелника Крагујевца за здравствену и социјалну заштиту.

Под концесију су дате и апотеке у Новом Саду, Зрењанину, Крушевцу. Каква ће бити судбина оних у Ужицу и Пожаревцу које муче идентични проблеми, не зна се још.

Непознато је и колико је апотека широм земље у јавном власништву, зато што не постоји обједињени регистар, јер су оне у надлежности општина.